Žalbeno veće je u dopisu upozorilo Šešelja da će mu, ukoliko ostane pri stavu da „nikada više neće dobrovoljno doći u Haški tribunal“, pa ni na žalbenu sednicu, biti postavljen branilac po službenoj dužnosti koji će zastupati njegove interese.
Veće je podsetilo i da se Šešelj tokom postupka branio sam, bez advokata, te da je njegovo prisustvo na sednici veća obavezno, osim u slučaju da ga zastupa advokat.
Žalbeno veće Tribunala je navelo da Šešelj ima pravo da tok sednice prati putem video-konferencijske veze i učestvuje u njenom radu.
Na sednici Veća, koja još nije zakazana, Haško tužilaštvo će obrazložiti svoju žalbu na presudu.
Tužilaštvo je žalbom u pisanom obliku tražilo da se presuda preinači u osuđujuću i da se Šešelju izrekne kazna od 40 godina zatvora. Lider radikala je dao svoj pisani odgovor na žalbu, odbacivši sve njene navode.
On je posle 12 godina postupka, 2015. godine, prvostepeno oslobođen svih optužbi da je govorom mržnje podsticao i podržavao ratne zločine u Hrvatskoj i BiH tokom ratnih sukoba i proterivanje Hrvata iz Vojvodine.
Tanjug
