Advokat Toma Fila za Sputnjik kaže da Srbija, bez obzira na crvene Interpolove poternice, nije ni u kakvoj obavezi da uhapsi i Tribunalu izruči Radetu, Jojića i Ostojića.
„Srbija ima odluku suda po kojoj te odredbe o nepoštovanju suda, zbog kojih se gone radikali, ne potpadaju pod Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom. Nemamo obavezu da postupimo po zahtevu tog suda, tim pre što imamo presedan — Francusku, koja to nije uradila za Florens Artman. Posledice Interpolove crvene poternice su da troje radikala ne smeju da napuste Srbiju. Ako odu van teritorije Srbije, čak i u Crnu Goru, oni mogu da budu uhapšeni“, objašnjava Fila.
Advokat Borivoje Borović međutim kaže da ne treba potcenjivati sud koji je pred gašenjem i za Sputnjik napominje da su crvene poternice za troje radikala bile očekivane.
„Kada se nekoj državi, poput Srbije u ovom slučaju, izda obavezujući nalog Haškog tribunala, ona mora da ga ispuni. To je kao u situacijama kada Tribunal izda obavezujući nalog državi da se dovede neki svedok, koji je njen državljanin, a koji izbegava da svedoči. Ta država mora da ga sprovede do Haga. U ovoj situaciji, bez obzira na tumačenje da li se kod situacije nepoštovanja suda radi o istoj pravnoj situaciji kao i kada je neko okrivljen za ratni zločin, Srbija će morati da postupi po nalogu Haškog suda, bez obzira na tumačenja od strane zvaničnika naše države“, kaže Borović.
Kako kaže da, s obzirom na to da je Srbija, pozivajući se na svoje zakonodavstvo, eskivirala da izruči radikale Haškom sudu, Tribunal se dosetio da za njima izda crvene poternice Interpola po kojima bi Srbija morala da postupi i uhapsi radikale.
„Svi moraju po međunarodnom pravu da poštuju crvenu Interpolovu poternicu. Žao mi je, ali je tako. Posebno u situaciji kada se, kao kod Šešelja, radi o oslobađajućoj presudi, onda je potpuno besmisleno izbegavati taj postupak. Ja da sam na njihovom mestu, ja bih se pojavio u Haškom sudu“, napominje Borović.
On dodaje da Srbija, čak i ako ne postupi po crvenim poternicama Interpola, ne bi trebalo da trpi posledice, iako bi se njihovim ignorisanjem i izbegavanjem naloga Haškog suda za izručenje troje radikala, mogla poslati loša poruka međunarodnoj zajednici.
„Iako je to obavezujuća stvar, reč je ipak o jednom sporednom, tehničkom pitanju i zbog toga Srbija ne bi trebalo da trpi nikakve sankcije. Primera radi, ništa se nije desilo, niti je Tribunal nešto preduzeo u situaciji kada Hrvatska nije postupila po nalogu i nije izručila gradonačelnika Vukovara tom sudu. Dakle, država ne može da odgovara bilo kakvom sankcijom u situaciji kada je izdata Interpolova crvena poternica i da se to vezuje za Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom. Ovo je van toga“, objašnjava Borović za Sputnjik.
Naloge za hapšenje, odnosno poternice protiv Jojića, Radete i Ostojića, donelo je Sudsko veće Haškog tribunala još 5. oktobra prošle godine, a sredinom novembra je skinuta oznaka tajnosti sa njih.
Sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu zaključio je u maju prošle godine da prema srpskom Zakonu o saradnji sa Haškim tribunalom nisu ispunjeni uslovi za predaju i hapšenje radikala, jer postoji pravna obaveza Srbije da isporučuje samo okrivljene za najteže ratne zločine, genocid i zločine protiv čovečnosti, što kod radikala nije slučaj, jer se terete za nepoštovanje suda, odnosno uticanje na svedoke u postupku protiv lidera SRS-a Vojislava Šešelja.
Tribunal je letos od Srbije tražio da pod hitno promeni svoje zakonodavstvo kako bi bilo u skladu sa međunarodnim obavezama, među kojima je i ispunjenje naloga za hapšenje i izručenje pomenutih radikala, ali Srbija nije postupila po zahtevu Tribunala i do danas nije izručila optužene radikale tom sudu.
Inače, Vojislav Šešelj je u martu 2016. godine prvostepenom presudom Tribunala u Hagu oslobođen svih optužbi za zločine tokom ratnih sukoba u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini i za proterivanje Hrvata iz Vojvodine, a u toku je žalbeni postupak.
