Posle godine dramatičnih izbornih ciklusa širom Evrope, nemački građani dobiće priliku da se 24. septembra izjasne hoće li ih sadašnja kancelarka Angela Merkel i njeni demohrišćani voditi i sledeće četiri godine.
Evropski analitičari ocenjuju da su izbori u Holandiji, Francuskoj ili Britaniji pokazali svu nestalnost današnje evropske politike. Međutim, nemačke izbore ocenjuju kao svojevrstan referendum o dosadašnjoj politici Angele Merkel, koja se kandiduje za četvrti mandat. Na ispitu je njena politika Nemačke kao političkog i ekonomskog lidera Evrope, ocenjuju oni.
Stalna prepucavanja, svojevrstan verbalni rat na liniji Berlin—Ankara između turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i Angele Merkel, u prvi plan stavili su i pitanje kako će na izborima glasati i turska manjina koja živi u Nemačkoj.
Pre nekoliko dana u nemačkom gradu Kelnu osvanuli su plakati preko kojih Erdogan optužuje kancelarkinu partiju demohrišćane (CDU), socijaldemokrate (SPD) koje predvodi njen glavni takmac Martin Šulc i „zelene“ za igru u kojoj „što više tučete Tursku, više glasova dobijate". Suprotstavljanje ovim partijama, piše na plakatima, jeste „borba časti“.
Nemački ministar spoljnih poslova Zigmar Gabriel i ministar pravosuđa Hajko Maas upozoravaju da Erdogan širi propagandu putem državnih medija, političkih grupa i džamija pod kontrolom Ankare, navodeći da se radi o pretnji demokratskoj kulturi Nemačke, a šef Unutrašnje bezbednosne službe (BfV) Hans Georg Maasen upozorio je na aktivnosti turske tajne službe MIT u Nemačkoj, koja, kako Maasen kaže, nadzire i zastrašuje Erdoganove političke protivnike.
Turski ministar za evropske poslove Omer Čelik optužio je evropske lidere, na prvom mestu Angelu Merkel, da su antiturske izjave usmerene na skretanje pažnje sa vitalnih problema EU, kao što su migrantska kriza, „bregzit“ i finansijska reforma.
„Zaista smo razočarani Merkelovom i još nekima iz EU: u jednom od najtežih trenutaka u istoriji, naši prijatelji i saveznici ostavili su nas same“, rekao je Čelik, koji je na novinarsko pitanje oseća li se Turska izdanom odgovorio kratko sa: „Da“.
U korist otopljavanja tursko-nemačkih odnosa ne ide u prilog ni izjava Angele Merkel da će povodom hapšenja dva nemačka državljana u Turskoj Berlin reagovati odlučno i verovatno preispitati svoje odnose sa Ankarom.
U takvom okruženju nemački glasači turskog porekla treba da se odluče za koga će da glasaju.
Nemačkih glasača turskog porekla ima oko dva procenta, što ne predstavlja veliki broj birača, kaže dopisnik lista „Politika“ iz Berlina Nenad Radičević.
„Ipak, u ovoj kampanji, u kojoj, pre svega, socijaldemokrate Martina Šulca, koji pokušava da smeni Angelu Merkel, broje svaki promil, a kamoli procenat, i te kako može da ima uticaja, budući da su turski birači ranije većinski glasali za socijaldemokrate i nešto manje za ’zelene‘, a ponajmanje su glasali za demohrišćane Angele Merkel“, objašnjava on.
Iako su Turci koji žive u Nemačkoj konzervativnijih ideoloških opredeljenja, nastavlja Radičević, nisu toliko bliski nemačkim konzervativcima, nego su im više privlačne, kako kaže, radničke teme, budući da se radi o radnicima. Zbog toga se većinski opredeljuju za SPD. Procene su da je na prošlim izborima za SPD glasalo između 60 i 64 odsto glasača turskog porekla, kaže Radičević. Oko 19 odsto glasalo je za „zelene“, a tek oko 7 odsto za kancelarkine demohrišćane.
Izjave nemačkih zvaničnika nisu upućene turskim biračima u Nemačkoj, naprotiv, one su upućene nemačkim biračima koji su proteklih meseci razvili, kako Radičević kaže, poprilično antitursko raspoloženje, između ostalog i zbog narastajućih tenzija, hapšenja novinara i nemačkih državljana (trenutno se u turskim zatvorima nalazi 11 nemačkih državljana).
U tom smislu, izjava Merkelove da se zalaže za prekid evropskih integracija Turske i da Turska neće ući u EU, je, prema Radičevićevim rečima, iznuđena.
„Iako su njeni Demohrišćani godinama bili nenaklonjeni Turskoj, ona želi Tursku da privuče evropskoj zajednici, ne možda da bude članica EU, ali da bude čvrsto vezana za evropski blok. Ovo što smo čuli proteklih nedelja je populizam koji, očigledno u predizbornoj kampanji nije stran ni jednoj Nemačkoj. Kao što nije bio stran ni Erdoganu usred predreferendumske kampanje minulog proleća“, zaključuje Radičević.
