Išinger je rekao da je devedesetih godina učestvovao u diskusiji na kojoj je bilo reči o proširenju NATO-a i kriterijumima stupanja zemalja u organizaciju.
Tada je bio izrađen tekst od tri tačke koje bi zemlji davale pozitivan odgovor za stupanje u Alijansu: sve članice NATO-a moraju da se uvere da je zemlja jedinstvena u nameri da se ujedini s Alijansom bez rizika od podele; da su saglasne s tim da je stupanje te zemlje u NATO dobra ideja i da će ona učvrstiti evropsku i evroatlantsku bezbednost u celini.
„Da su sva tri odgovora bila ’da‘, govorili bismo da je to prilično dobra varijanta i da možemo da pozovemo tu zemlju. Bojim se da, ako bismo sada primenili ovaj trojni test iz ’90-ih na Ukrajinu, ne bismo dobili tri ’da‘, nego tri upitnika. Zbog toga mislim da je potrebno biti realan u očekivanjima“, rekao je Išinger.l
Prema njegovom mišljenju, članice NATO-a sada ne iskazuju želju ozbiljno da razmatraju ideju pozivanja Ukrajine u Alijansu u bilo kom trenutku, „u najbližim mesecima ili godinama“.
„Ključni problem je sukob. Mnoge članice NATO-a će reći: ’Ako pozovemo Ukrajinu, faktički ćemo prebaciti problem s Rusije na NATO‘“, rekao je Išinger.
