Bivši lider terorističke Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe (OVPBM) i trenutni predsednik Nacionalnog veća Albanaca Jonuz Musliju poznat je po ekstremističkim izjavama koje su često na ivici — groteske. Sada je ispalio još jedan biser — zatražio je da Kosovo otvori „konzulat“ u Bujanovcu. Da potencijalno nije opasno, bilo bi smešno.
Albanci tri opštine na jugu centralne Srbije, kaže Musliju, sa puno nade gledaju na novoizabranog kosovskog premijera Ramuša Haradinaja, koji bi mogao da ispuni njihove zahteve, prenose mediji.
„Nadamo se da će nova kosovska vlada pozitivno delovati na procese i ostvarenje naših nacionalnih prava na ’istočnom Kosovu‘“, rekao je on.
Muslijuov zahtev za kosovskim konzulatom u Bujanovcu je, prema rečima analitičara Dragomira Anđelkovića, provokacija, ali ona nije usmerena ka Beogradu, već ka Prištini i novom kosovskom premijeru Ramušu Haradinaju.
„To je unutrašnja stvar među kosovskim Albancima. On time hoće da pokaže da je Haradinaj spreman na ustupke Srbiji, a ne da stavlja akcenat na borbu za albanske nacionalne interese, pa onda poručuje: ’Hajde, ako ste tako ozbiljni, otvorite konzulat u Bujanovcu‘. Što se nas tiče, to treba prihvatiti sa podsmehom, jer ta stvar nema nikakvu težinu, ili pak da odgovorimo istim tonom. Da zatražimo da se, na primer, u Prizrenu obnovi prisustvo naše vojske u skladu sa Rezolucijom 1244 i da nam predaju neku kasarnu“, kaže Anđelković.
Muslijuova izjava pokušaj je da se skrene pažnja na Albance sa juga centralne Srbije, kaže predsednik Odbora Skupštine Srbije za KiM Milovan Drecun.
„On je poznat kao osoba koja daje ekstremne političke izjave i očigledno je da i dalje ima ekstremne političke ciljeve. Mašta o nekakvom ujedinjenju takozvane Preševske doline sa Kosovom. Potpuno mu je jasno da se radi o provokaciji, da ni u kojem slučaju tako nešto ne može da se realizuje, jer Srbija ne priznaje niti će ikada priznati Kosovo kao državu, a kamoli da dozvoli otvaranje nekakvog konzulata. U stvari jeste smešna ideja, on pokušava da radikalizuje Albance, da se nametne kao nekakav vođa koji kreće istim putem kojim je išao Haradinaj“, objašnjava Drecun.
Drecun podseća da je i Haradinaj pre izbora izjavljivao kako će dovršiti etničko čišćenje Srba, kao i da neće biti Zajednice srpskih opština. Sada Musliju pokušava, kaže Drecun, da izboksuje neku sličnu izjavu od Haradinaja kako bi podigao sopstveni rejting.
„Postavlja se pitanje čemu sve to služi kada on zna da to ne može da se realizuje. Jednostavno, cilj je da se nešto talasa, da se pokaže kako je on politički lider Albanaca na jugu centralne Srbije koji jedini razmišlja u tom pravcu, da se što više povezuju sa Kosovom, sa Albanijom. I ništa drugo. Umesto da se posveti stabilizaciji prilika, ekonomskom razvoju, da nudi projekte Vladi Srbije koji mogu da podstaknu razvoj, on ide u potpuno drugom pravcu, ponaša se krajnje neodgovorno i krajnje neozbiljno“, kaže Drecun.
Prema Drecunovim rečima, Musliju nije dorastao funkciji na kojoj se nalazi.
Predsednik Nacionalnog veća Albanaca je i ranije imao izjave koje su se graničile sa naučnom fantastikom. Izjavljivao je da je njegov predsednik albanski premijer Edi Rama, a da Aleksandar Vučić to ne može da bude jer je Srbin, kao i da deo „velike Albanije“ treba da budu i Preševo, Bujanovac i Medveđa.
Musliju je otišao još dalje u crtanju granica velikoalbanske države, pa joj je pripojio i Niš.
„Nema ’velike Albanije‘ bez Niša“, rekao je on.
Ako bi zvaničnici Srbije reagovali na svaku budalaštinu koju Musliju izjavi, gde bi to odvelo, pita se Drecun i dodaje da Muslijuu ne treba posvećivati preteranu pažnju. On samo želi medijsku pažnju i da se nametne Haradinaju, Tačiju i Rami kao politički lider Albanaca.
„Albancima na jugu centralne Srbije dosta je takvih ekstremnih političkih izjava i ekstremnog političkog delovanja. Svima je interes da situacija bude mirna i stabilna, da se podstakne ekonomski razvoj regiona. Musliju je potpuno anahron, on je izvan onoga i što žele Albanci na Kosovu i Metohiji i takvim izjavama samo želi da skrene pažnju na sebe“, zaključuje Drecun.
