Mihail Beljajev, glavni ekonomista Instituta za tržišta fondova i upravu, za Sputnjik objašnjava suštinu opšteg trenda razvoja.
„Ruska ekonomija sa jedne strane beleži rekordno niski tempo inflacije i sa druge strane rast investicija. To je onaj deo koji se tiče makropokazatelja, a oni se sastoje, odnosno do njih dovode uspesi u na primer agrarnom sektoru, kao i u vojnoj industriji. Vidimo rezultate, odnosno konkretna tehničko-tehnološka rešenja koja su plod jedne razvijene industrije u kojoj radi visokokvalifikovana radna snaga.“
Prerađivačka industrija u suštini se može smatrati indikatorom razvoja čitavog proizvodnog kompleksa i zato bi valjalo pogledati koje je uspehe, prema podacima Ministarstva za ekonomski razvoj Ruske Federacije, taj segment ruske privrede nizao u prvom tromesečju tekuće godine.
Tu su najpre teška industrija i to proizvodnja motornih vozila, prikolica i poluprikolica sa rastom od 13,5 odsto, kao i proizvodnja mašina i opreme koja beleži 8,2 odsto rasta.
Konkretno u tim oblastima jasno je da se radi o rezultatima državnih stimulativnih mera. Pomenimo i rast proizvodnje domaćih kombajna od čak 46,1 odsto, kao i teretnih vagona od 28,8 odsto. Važno je naglasiti da u uslovima sankcija Rusija sada u tim oblastima može gotovo u potpunosti samostalno da snabdeva sopstveno tržište.
I tekstilna industrija beleži rast od 8,5 odsto, a proizvodnja kože i kožne galanterije 7,8 odsto. Razvija se i drvnoprerađivački kompleks, najpre obrada drveta i proizvodnja predmeta od drveta raste za 4,2 odsto, kao i proizvodnja papira i celuloze 8,9 odsto. Značajan rast beleži se i u proizvodnji sintetičkog kaučuka od 17,9 odsto. Porasla je i proizvodnja đubriva zbog velikog buma u poljoprivrednoj proizvodnji. Nije tajna da se Rusija na velika vrata vraća na svetsku scenu kao lider u proizvodnji kvalitetnih žitarica.
Oksana Lukičova, analitičarka brokerske kuće „Otkritie“, zadužena za robna tržišta, za Sputnjik govori o trenutnoj situaciji na svetskom tržištu žitarica.
„Ruske žitarice su veoma konkurentne u poređenju sa evropskim žitaricama, ali i u poređenju sa mnogim drugim u svetu. Ove godine beležimo dobar kvalitet, povećan prinos. Mogu reći da prema podacima Ministarstva poljoprivrede od 7. septembra, prinosi ove godine u proseku su 3,25 tona po hektaru, naspram 2,75 tona po hektaru koliki je prinos bio prošle godine na isti dan.“
Prošle godine, pošto je prinos bio izuzetno obiman, kvalitet zrna je bio prilično nizak, dosta žitarica je preusmereno na preradu za stočnu hranu. Prema rečima naše sagovornice ove godine su proizvođači mnogo toga promenili i uradili kako bi prinos bio odličnog kvaliteta.
„Naše kompanije praktično ne zavise od uvoznog semena. Naravno da mnogo radimo kako bi bili poboljšani domaći fond semena i kvalitet različitih kultura. To sve doprinosi rastu prinosa. Tu je bitno pomenuti i kvalitet đubriva i način obrade zemljišta. Svi neophodni faktori sada se primenjuju, što dovodi do povećanja prinosa i ukupno dobrih rezultata“, objašnjava Lukičova.
„Sektor proizvodnje i prerade nafte i gasa spada u domen visokih tehnologija i daje nam mogućnost da se budžet RF lepo puni. Sa druge strane, iz perspektive spoljne trgovine, postepeno se odvajamo od bespogovornog diktata i dominacije tih sektora. To znači da se ’specifična težina‘ tih sektora smanjuje u odnosu na druge privredne grane. Sa druge strane, taj sektor nastavlja sopstveni razvoj i zauzima vrlo bitne pozicije i u domaćoj ekonomiji, ali i na svetskom tržištu“, objašnjava Beljaev.
Naš sagovornik dodaje da Rusija nerado govori o uspesima u vojnoj industriji, jer zbog aktuelne situacije u svetu i nedobronamerne atmosfere, često biva pogrešno protumačena, ali da je ipak razvoj namenske industrije veliki zamajac za ostatak privrede:
„Možda nas razvoj u vojnoj industriji sam po sebi ne raduje, ali moramo da razumemo da zbog savremene geopolitičke situacije Rusija teško može da opstane bez razvoja tog segmenta privrede. Takođe, iako trpimo brojne kritike nekih zemalja, moramo da znamo i da razvoj namenske industrije pokreće i rad brojnih proizvodnih preduzeća u civilnom sektoru i generalno utiče na razvoj ekonomije.“
Osim pomenutih oblasti, rast se, zbog primenjenih državnih mera, očekuje i u ruskoj brodogradnji, dok hemijska industrija već beleži rast od 7,5 odsto. Neznatni progres je primetan i u proizvodnji električne energije od 1,2 odsto.
Obim kargo i komercijalnog prevoza robe porastao je ukupno za 3,1 odsto. Avio-prevoz tereta je doživeo najveći rast od čak 23,9 odsto, dok je prevoz putnika takođe „u plusu“ za 9,7 odsto.
Svi ti podaci svedoče da ruska ekonomija u celini beleži rast. Postoje i slabe tačke na kojima se radi. Značajno je da industrijska proizvodnja počinje ozbiljno da se razvija i to je veoma dobar znak za rusku privredu.
