Nema reči ni o kakvoj slučajnosti, štaviše, u Rusiji od juna startuje program podrške izvoznicima nesirovinskih proizvoda i usluga pod nazivom „Made in Russia“. Naime, vlasti nameravaju aktivno da razvijaju neenergetski sektor, koji je za svega tri meseca ove godine porastao za 19 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine.
Prema podacima Ruskog izvoznog centra, reč jeo proizvodnji poljoprivrednih mašina, avio-industriji, građevinarstvu, ali i IT sektoru, budući da upravo te grane čine najveći privredni rast ruskog nesirovinskog izvoza u 2016. godini.
Prema planu, proizvodi pod sloganom „Made in Russia“ će biti namenjeni pre svega zemljama Zajednice nezavisnih država i Bliskog istoka, ali i Azije. Posebnu pažnju ruske vlasti posvetiće plasiranju tih proizvoda na tržišta Kine, Indije, Irana, a delimično i Nemačke, Velike Britanije i SAD.
Upravo je o toj temi govorio i sam predsednik Rusije Vladimir Putin na predstavljanju programa ekonomskog razvoja zemlje do 2025. godine, rekavši da svi ti planovi moraju biti transparentni i realni, kao i da je prioritet da se popravi poslovna klima u zemlji i da se poveća izvoz nesirovinskih proizvoda.
„Da bi se to postiglo, neophodno je odgovoriti na trenutne izazove i pratiti interese privrednika i države, poslovnih krugova i građanskog sektora. Neophodno je podići konkurentnost tržišta i ruske ekonomske situacije u celini, kroz povećanje nesirovinske proizvodnje ali i realizaciju krupnih investicionih projekata, iako se ne sme zanemariti i mali razvoj malog i srednjeg biznisa, koji je od velikog značaja za rusku ekonomiju“, istakao je.
Da budućnost privrede leži u malom i srednjem biznisu i povećanju nesirovinske proizvodnje potvrđuju i mišljenja brojnih stručnjaka. Prema rečima Ilije Masuha, predsednika Fonda informacionih demokratija, ceo jedan blok foruma biće posvećen inovacijama i IT sferi, s obzirom na to da je ta sfera biznisa izuzetno slabo zakonski regulisana.
„Ekonomski forum je jako bitan događaj kada je reč o visokotehnološkoj industriji. Ove godine aktuelne teme biće zaštita ličnih podataka građana, ali i obrada podataka velikih korporacija. U planu je i da se razgovara o tome kako će ta sfera biznisa biti regulisana, a u panelima će pored ruskih organizacija biti i predstavnici stranih kompanija“, dodao je Masuh.
Da vlasti Rusije teže ka tome govori i nedavna izjava šefa Ministarstva telekomunikacija Rusije Nikolaja Nikiforova, koji je rekao da će Rusija nastojati da unapredi pravni segment ove industrije kako bi postala jedna od najpristupačnijih zemalja sveta za implementaciju najnaprednijih digitalnih tehnologija.
I Nikita Isajev, direktor Instituta za aktuelnu ekonomiju, tvrdi da će ovaj forum biti idealna platforma da se velika pažnja posveti upravo ovoj sferi biznisa. Štaviše, on navodi da bi za veću efikasnost ove sfere poslovanja trebalo razviti dugoročnu strategiju, odnosno postaviti jasnu i solidnu državnu podršku. Istovremeno, dodaje, potrebna je i snažna politička volja da se omogući pristup malim i srednjim preduzećima da aktivno učestvuju u javnim nabavkama.
„Forum u Sankt Peterburgu ima zadatak da predstavi Rusiju međunarodnim ekonomskim igračima, što je posebno važno u ovom trenutku, imajući u vidu da su sankcije Zapada i dalje na snazi. Forum je faktički glavna ekonomska platforma Rusije i sama činjenica da na njemu učestvuje Putin daje ovoj manifestaciji težinu“, dodaje Isajev.
Kada je reč o prelasku sa konvencionalnih izvora energije na alternativne, ekonomski analitičar Anton Šabanov smatra da je taj trend već uveliko uzeo maha. To su, kako objašnjava, upotreba solarne energije, snaga vetra i tome slično, a na tome je neophodno raditi jer je nafta resurs koji nije beskonačan.
„Velike makroekonomije traže sve efikasnije i isplativije tehnologije. U tom smislu su dosadašnji izvori energije problematični — teško ih je transportovati, a i različitih su kapaciteta. Osim toga, svetsko tržište uvek strada od kolebanja cena standardnih energenata“, dodaje Šabanov.
Iako se Forum otvara sutra, centralni deo manifestacije predviđen je za petak, budući da će tog dana biti održano plenarno zasedanje na kojem će učestvovati ruski predsednik Vladimir Putin i njegov kolega iz Indije — Narendra Modi.
Kada je reč o Srbiji, naša zemlja na ovom forumu ima status počasnog gosta, a našu delegaciju predvodiće potpredsednik Vlade Ivica Dačić. Pored njega, u Sankt Peterburg će otputovati i privredna delegacije sa oko 10 predstavnika domaćih kompanija. I predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je potvrdio učešće na Forumu i najavio mogućnost sastanka sa Putinom.
Podsećamo, ovogodišnji Forum okupiće oko 12.000 učesnika iz 130 zemalja sveta.
