„Moramo takođe oštro da osuđujemo nuklearne i raketne probe Severne Koreje, imajući jasan cilj da Korejsko poluostrvo bude bez nuklearnih oružja, ali istovremeno moramo da shvatimo da bi vojno rešenje bilo katastrofa. Moramo da učinimo sve kako bismo stvorili uslove za diplomatsku inicijativu i političko rešenje“, istakao je Gutereš.
On je napomenuo da je veoma zabrinut zbog krize u vezi sa Severnom Korejom.
„Mislim da je apsolutno neophodno da se izbegne da situacija izmakne kontroli. Jasno je da Severna Koreja mora da poštuje međunarodno pravo i rezolucije Saveta bezbednosti. Isto to moraju da rade sve države. Ali mi moramo da prihvatamo rezolucije Saveta bezbednosti ne samo kao osnovni instrument pritiska na Severnu Koreju, već i kao sredstvo za dobijanje diplomatskog rešenja“, naglasio je on.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš ne isključuje svoje posredovanje u situaciji u vezi sa Severnom Korejom, ukoliko se sa tim slažu zainteresovane strane i Savet bezbednosti.
„Generalni sekretar može samo da ponudi svoje usluge. Savet bezbednosti određuje kakve političke inicijative treba da preduzmu Ujedinjene nacije. Ja sam na raspolaganju Savetu bezbednosti. Inicijativa generalnog sekretara trebalo bi da se zasniva na odlukama Saveta bezbednosti“, rekao je Gutereš.
„Posrednik između strana može da se bude samo ako su se strane dogovorile o tome. U početku sam govorio da sam spreman da uradim ono što je potrebno radi političkog rešenja“, naglasio je Gutereš.
On je dodao da planira da u rad za rešavanje situacije na Korejskom poluostrvu uključi Ban Ki Muna, svog prethodnika na mestu šefa organizacije.
Bivši ministar spoljnih poslova Južne Koreje Ban Ki Mun bio je generalni sekretar Ujedinjenih nacija od 1. januara 2007. do 31. decembra 2016. godine.
„Nameravam da stupim u kontakt sa Ban Ki Munom. Moji ljudi su stupili u kontakt sa nekim članovima njegovog bivšeg tima. Zaista se nadam da će mi njegovi saveti i njegovo znanje pomoći u ovoj situaciji“, istakao je Gutereš.
Generalni sekretar UN je napomenuo da bivši šef svetske organizacije neće nalaziti na nekom zvaničnom položaju u vezi sa tim.
„Ban Ki Munu ne treba nikakva dužnost. Ban Ki Mun je ličnost čiji autoritet svi priznaju. Uveren sam da će svaka inicijativa koju on predloži biti pozdravljena“, kazao je Gutereš.
On je dodao da bi pozdravio ako bi Rusija igrala svoju ulogu u uspostavljanju odnosa između Severne i Južne Koreje.
Ranije je predsednica Saveta Federacije Rusije Valentina Matvijenko izjavila da je Gornji dom Parlamenta Rusije spreman da doprinese sastanku delegacija Severne i Južne Koreje na marginama Skupštine Međuparlamentarne unije, koja će biti održana od 14. do 18. oktobra u Sankt Peterburgu. Matvijenkova je rekla da „prema našim informacijama, obe delegacije su već izrazile svoju nameru da učestvuju na forumu.“
„Sve što se može da se učini kako bi bio nastavljen istinski dijalog između dve Koreje biće dobrodošlo. Ukoliko Rusija bude mogla da odigra svoju ulogu ovde, mislim da bi tu mogućnost trebalo ohrabriti“, dodao je Gutereš.
Severna Koreja izvela je 3. septembra svoju šestu i najsnažniju nuklearnu probu, saopštivši da je detonirala unapređenu hidrogensku bombu za raketu dugog dometa. Nešto pre toga Pjongjang je testirao balističku raketu koja je preletela preko teritorije Japana. Bomba je bila pet puta snažnija od one bačene na Nagasaki 9. avgusta 1945. godine, kada je poginulo 74.000 ljudi.
U vezi sa tim događajima, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija 11. septembra jednoglasno je uveo nove sankcije protiv Severne Koreje koje će značajno ograničiti izvozne i uvozne mogućnosti Pjongjanga. Rezolucija 2375 uspostavila je najstroži režim sankcija UN u 21. veku.
