Vest koja je uznemirila javnost u Srbiji i u drugi plan bacila uspehe košarkaške reprezentacije glasi: „Turci zabranili srpskim navijačima da nose šajkače“.
Četvorici mladića iz Čačka, koji su na dosadašnjem delu Evropskog prvenstva postali nezvanične maskote naše reprezentacije na tribinama, zabranjeno je da uđu na utakmicu u svojoj „navijačkoj nošnji“ — šajkačama i sa lažnim brkovima, zbog čega su odlučili da ostatak prvenstva prate od kuće.
Jedan od njih, Vladimir Luković, za Sputnjik kaže da je najčudnije u celoj priči to što su im tek na poslednjoj utakmici u grupi zabranili da uđu u salu sa šajkačama. Prema njegovim rečima, Turci su bili jako ljubazni i nikakvih problema tokom boravka u Istanbulu nisu imali ni na utakmicama, ni u gradu.
Luković kaže da su bili smešteni u evropskom delu Istanbula i da su do sale putovali podzemnom železnicom, brodom, tramvajem, autobusom i pešice, a da su sve vreme išli i sa šajkačama i brkovima i da ih niko nije ni pogledao popreko.
„Šta je njima bilo, ne znam. Mislim da im je jedan čovek rekao da se to stopira i mi smo bili začuđeni. Ja sam ih pitao na šta to liči. Da su mi rekli prvi dan da ne može, ja bih rekao — u redu, ali šta vam znači zabrana četvrtog dana. Bili smo zatečeni. Ja, iskreno, nisam hteo da uđem na utakmicu, ali video sam da bi njima napravio problem da nismo ušli jer smo kupili karte za Evropsko prvenstvo, pa smo išli linijom manjeg otpora i napravili neki kompromis, ali ne znam koji je bio motiv da se sve to desi“, kaže Luković.
Prema njegovim rečima, tog dana svima koji su došli na utakmicu sa šajkačama zabranjeno je da ih unesu u salu. On dodaje da su u vreme „zabrane šajkača u sali“ policajci i zaposleni u obezbeđenju pokušali da komuniciraju sa srpskim navijačima i da niko od njih nije bio neprijatan.
„Znam da se oni nisu ni pitali. Njima su rekli — ne može, i ne može. Meni je bilo jasno da ne možemo komunicirati sa njima“, kaže on..
Incident se desio tokom utakmice protiv Belgije, koja je u grupnoj fazi bila najmanje bitna, a naš sagovornik podseća da su na utakmici protiv Turske bez ikakvih problema pevali himnu, sa sve šajkačama i brkovima, okruženi domaćim navijačima.
Luković kaže da taj incident nije bio razlog zbog kog su se vratili sa prvenstva i ističe da im je do tog trenutka boravak u Turskoj bio fantastičan. Sa momcima iz obezbeđenja koji su im rekli da ne mogu sa šajkačama da uđu salu razgovarao je oko 45 minuta i kad je uvideo da se oni ne pitaju ništa, odustao je od ubeđivanja. Posle utakmice, privremeno oduzete šajkače su vraćene srpskim navijačima.
„Nisu nam dali obaveštenje zašto su nam oduzeli (kape), samo su rekli — vojne kape. Ja sam im rekao O.K, nema petokraku, nema kokardu. Ovu kapu je moj deda nosio 67 godina i nikad nije išao u rat. Ali vidiš ti da je tu jedan zid. Šta će, on je dobio naređenje da nas ne pusti tako. Još mi kaže, vi ćete posle da pričate loše o Turskoj. Ne, ja ću da kažem kako sam se ovde osećao. Imaju oni taj strah šta će Evropljani reći. Ja mogu da kažem sve najbolje, i da nije bilo toga, bilo bi savršeno“, ističe sagovornik Sputnjika.
On dodaje da ceo slučaj nema veze sa konotacijom koju je dobio u štampi i da su ih tokom celog boravka u Istanbulu jako lepo ugostili i Turci i Bošnjaci i Goranci koje su sretali. Bez obzira na šajkače i brkove.
Čak ni taj šef obezbeđenja koji je zabranio ulazak u šajkačama u salu nije uspeo da pokvari pozitivan utisak o turskom gostoprimstvu, koja su četvorica preduzetnika iz Čačka starosti od 34 i 39 godina stekla u Istanbulu.
