Iako bi prosečan Srbin, verovatno, dao sve ikada osvojene medalje u ostalim sportovima za jedno finale svetskog prvenstva u fudbalu, ovo je, ipak, zemlja košarke…
To je bila, to će biti, a to će i ostati.
Od vremena Nebojše Popovića, profesora Aleksandra Nikolića, Bore Stankovića, Radomira Šapera, pa do Žeravice, Koraća, Bože Maljkovića, Laleta Lučića, Dude Ivkovića, Željka Obradovića i Saleta Đorđevića, činjenica je da je košarka sport u kome se najbolje i sistemski radilo, i da je, zapravo, taj teški rad napravio bazu, doneo rezultate i stvorio ono što je danas širom sveta poznato kao jugoslovenska škola košarke.
Upravo zato, kada me neko pita — zašto košarka a ne neki drugi sport, imam dugačak spisak odgovora…
Dakle…
Zašto ostali „orlovi“ nisu uspešni kao košarkaški?
Zašto obruč i trojka, a ne gol, ofsajd ili sedmerac?
1. Zato što košarkaške ne zanimaju starlete, ko god one bile…
2. Zato što košarkaši ne postanu momentalno nezainteresovani čim osete veliki novac i kroče na neki od beogradskih splavova.
3. Zato što Nemanja Bjelica sa sobom nosi ranac pun knjiga, Teodosić i Nedović dođu povređeni na pripreme, a povređeni Kalinić, umesto da se odmara, sedi na tribinama na svakoj utakmici reprezentacije.
4. Zato što odnos prema reprezentaciji nije samo stvar relacije igrača i trenera. Nekima drugima ni Murinjo i Ančeloti zajedno ne bi pomogli.
5. Zato što svako dete koje trenira košarku u Srbiji zna ko su Sale Đorđević, Žoc i Duda.
6. Zato što postoji strahopoštovanje prema onome što ti ljudi predstavljaju, prema onome što su postigli u svojim karijerama i što te je, prosto, sramota da ih razočaraš.
7. Zato što je većina ljudi u savezu u rangu institucije ovog sporta i zato što u svojim kolekcijama imaju više zlatnih medalja nego NBS zlatnih poluga.
8. Zato što u KSS ima malo onih koji nikada u životu nisu šutnuli na koš… I zato što na istoj klupi sede Sale, Neša Ilić, Muta i Jovica Antonić.
9. Zato što su Nedović i Bogdanović najbolji ortaci, iako su nosili dresove večitih…
10. Zato što su Divac i Tomašević igrali i za crno i za crveno-bele.
11. Zato što je Željko Obradović bog i u Atini i u Istanbulu.
12. Zato što nijedan navijač Zvezde neće fizički napasti Sašu Danilovića, a nijedan navijač Partizana Moku ili Jovića.
13. Zato što će Kari Pešić najuriti Radmanovića, a Sale Micova kada su im najviše potrebni, i opet napraviti rezultat.
14. Zato što se refleksno ustaje kada se pojavi Bora Stanković.
15. Zato što ću, kao „ciganin“, otvoreno reći da ne volim Duleta Vujoševića, ali i to da je veliki trener…
16. Zbog Nebojše Popovića, profesora Aleksandra Nikolića, Šapera, Žeravice, Koraća, Dalipagića…
17. Zbog Bodiroge i Stojakovića.
18. Zbog Laleta Lučića i Duška Ivanovića.
19. Zato što „danas svi igraju fudbal“ i danas svi igraju košarku!
20. Zato što će Vladimir Štimac doći na pripreme reprezentacije makar samo mahao peškirom i nosio vodu i opremu ostalima.
21. Zato što nam nije važno koji su dres nosili Kalina i sin Dragan.
22. Zato što mi je drago što Lučić konačno igra za reprezentaciju i jer mi je žao što nema Novice, iako su grobari!
23. Zato što se stoji u stavu mirno kad se pomene Žućko Korać.
24. Zato što smo voleli Vladimira Cvetkovića i obožavali Zufera Avdiju.
25. Zato što klinci rođeni mnogo posle EP u Atini 1995. znaju za čuveno kucanje Danilovića preko Sabonisa.
26. Zbog trojki Đorđevića protiv Huventuda i Hrvatske…
27. Zbog Saletovog 41 poena u finalu protiv Litvanije u Atini 1995.
28. Zbog Atlante.
29. Zbog Mokine i Kićanovićeve odbojke.
30. Zbog eliminacije SAD u četvrtfinalu SP na njihovom terenu i osvajanja svetskog zlata u najkošarkaškijem gradu na svetu — Indijanapolisu.
31. Zbog Rajka Žižića i Raše Radovanovića.
32. Zbog Bože i Marine Maljković.
33. Zbog sestara Dabović.
34. Zbog Razije Mujanović i Anđelije Arbutine.
35. Zato što sam košarku počeo da pratim uz Jugoplastiku/POP 84, i što je bilo sasvim normalno da se u Srbiji navija za tim iz Splita.
36. Zato što nema rivalstva Zvezde i Partizana kada se igra za Srbiju.
37. Zato što i danas smatraju Dražena, Kukoča i Rađu košarkaškim vanzemaljcima…
38. Zato što smo voleli mladog Žana Tabaka i Velimira Perasovića.
39. Zbog rahmetli Mirze Delibašića.
40. Zbog Plećaša, Andra Knega i Krešimira Ćosića.
41. Zbog ekipe: Bodiroga, Danilović, Obradović, Sretenović, Paspalj, Berić, Đorđević, Rebrača, Divac, Savić, Tomašević i Koturović.
43. Zbog Atine 1995, velikog povratka i prve velike sportske radosti koju su priuštili jednom četrnaestogodišnjaku posle skoro trogodišnjih sankcija i Barija i Tokija.
44. Zato što se priča da Nemce u fudbalu i Srbe u košarci nikada ne smete potcenjivati, bez obzira na to u kom sastavu dođu.
45. Zato što će Sale Đorđević sa desetkovanom reprezentacijom u Istanbulu ovog septembra osvojiti medalju.
Eto, zato košarka.
I juče.
I danas.
I sutra!
Zauvek!
