„Istraga je povezana sa pokušajem da se nanese šteta odnosima SAD i Rusije. U Vašingtonu sada vlada paranoja“, naglasio je stručnjak.
Prema rečima Petrasa, nema osnova da se smatra da je agencija pristrasno pratila američke predsedničke izbore.
„Sve države sveta uvek su zaokupljene davanjem vesti iz uglova koji im odgovaraju i niko to ne smatra mešanjem“, naveo je Petras.
On je dodao da napadi na Sputnjik, antiruske sankcije i progon diplomata iz SAD predstavljaju zaokret u američkoj spoljnoj politici čiji je uzrok rat u Vašingtonu između pristalica predsednika Donalda Trampa i njegovih protivnika.
„Demokratska partija je spremna da žrtvuje važne diplomatske veze kako bi izolovala i sklonila Trampa. To nije povezano sa ruskom spoljnom politikom, već sa građanskim ratom koji se vodi u Vašingtonu između protrampovskih pristalica i antitrampovskih snaga“, izjavio je profesor.
On je kritikovao i američki list „Vašington post“, u kojem su „vesti iskrivljene u skladu sa željama najradikalnijih elemenata tajne američke vlasti“. Petras je ukazao na to da poruka o propagandi u materijalima Sputnjika pokazuje da se radi o političkoj teoriji zavere.
„Ako se pročita ’Vašington post‘, to je isto kao da se čitaju izveštaji CIA, Pentagona ili Stejt departmenta. Nema nikakve nezavisnosti. Smatram da je to smešno — optuživati Sputnjik za to što američki novinari sami rade“, rekao je on.
Po mišljenju profesora, jednostrano praćenje događaja u zapadnim medijima nateralo je čitaoce da se okrenu od njih.
„Delimično je problem u tome što Sputnjik i RT uzimaju slušaoce iz SAD i Evrope. Američki mediji nisu navikli na konkurenciju“, izjavio Petras.
Profesor je dodao da, ako istraga protiv ruskih medija ništa i ne otkrije, ona će odigrati svoju „propagandnu ulogu“.
On je objasnio da je antirusko raspoloženje u SAD povezano s tim što je ona postala nezavisna država koja razvija odnose sa saveznicima — Kinom, Iranom i drugim državama.
