Ruska društvena mreža VK, ranije poznata pod nazivom „VKontakte“ („u kontaktu“, „u vezi sa“) danas je najpopularnija i najmasovnija društvena mreža na ruskom jeziku.
Mreža je počela svoj virtuelni život 10. oktobra 2006. godine u Sankt Peterburgu. I danas su glavne kancelarije kompanije u severnoj ruskoj prestonici, ali u međuvremenu su otvorili svoje predstavništvo i u Moskvi. Mrežu je osmislio Pavel Durov, koji je u međuvremenu napustio ovaj projekat.
Postoji mnogo interesantnih, ali i krajnje oprečnih stavova o ovoj ruskoj mreži, a ukratko se VK može opisati kao kombinacija ruske verzije Fejsbuka i svojevrsnog servisa za razmenu različitih podataka.
Baš kao i kod Fejsbuka, svaki član ove mreže ima svoj profil i mogućnost da pretražuje i dodaje svoje poznanike, ali i druge korisnike među svoje virtuelne prijatelje, kao i da razmenjuje fotografije i video-klipove.
Osim ovih uobičajenih funkcija, korisnici VK mreže mogu da „skidaju“ audio i video fajlove bilo kog vida i da dele svoje fajlove sa drugima. U određenim slučajevima je ova mogućnost izlazila izvan pravnih okvira, ali je VK počeo intenzivno da sarađuje sa velikim izdavačkim kućama kako bi regulisao ovu situaciju. Nakon što je u tom smislu VK oformio novi servis, razmena medija-fajlova je postala potpuno legalna. Ovo je jedan od glavnih razloga zašto je VK na čelu popularnosti među društvenim mrežama na čitavom postsovjetskom prostoru već nekoliko poslednjih godina.
Osim toga, i formalni krugovi u Rusiji su prepoznali „moć“ komunikacije putem društvenih mreža, pa tako od aprila 2016. godine i Vlada Ruske Federacije ima svoju zvaničnu stranicu na mreži VK. Svoju stranicu ima i aktuelni premijer Dmitrij Medvedev.
Takođe, prošle godine je prvi put otvorena mogućnost da se u okviru mreže postavi pitanje predsedniku u okviru emisije „Direktna linija sa Vladimirom Putinom“ tokom koje se predsednik obraća građanima.
Sa druge strane, u jeku izbegličke krize u Nemačkoj, određeni političari takođe su otvarali svoje naloge na ruskoj mreži jer nisu imali prilike da na Fejsbuku iskažu svoje stavove koji su se tada krucijalno razlikovali od stavova kancelarke Merkel i zato bili cenzurisani. Tada su pojedini nemački mediji pisali da je VK ostao za ove političare „poslednja mogućnost da slobodno izraze svoje nezadovoljstvo politikom Vlade u vezi sa izbegličkom krizom, a da pritom ne budu cenzurisani“.
No, da se vratimo manje ozbiljnim opcijama koje pruža VK. U aprilu 2016. godine mreža je lansirala novu mobilnu aplikaciju sa legalnim muzičkim sadržajem za korisnike Epl uređaja. Osim toga, pušten je u rad i servis koji omogućava onlajn slanje novca u okviru ličnih poruka, kao i mogućnost razmene glasovnih poruka.
Ono što je veoma obradovalo brojne ljubitelje video-igrica jeste to što putem mreže VK od prošle godine mogu onlajn da traže jednog ili više partnera i sa njima uživaju u svom omiljenom tipu razbibrige.
A čak je i holivudski glumac Tom Kruz prepoznao magičnu moć komunikacije sa ruskim obožavaocima, pa je 2013. godine na svom nalogu na Tviteru objavio da je otvorio profil na ruskoj mreži.
Zato verovatno ne čudi što je i Roskosmos započeo saradnju sa VK, pa će između ostalog robot Spoti, kao plod zajedničkog rada dveju kompanija, biti poslat u svemir u okviru sledeće pošiljke na Međunarodnu svemirsku stanicu. Robot je osmišljen kako bi kosmonautika bila popularizovana među mladima koji koriste društvene mreže.
Iako ruska društvena mreža nudi mnogo različitog sadržaja koji je posebno interesantan mladima i po tome je drugačija od američkog Fejsbuka, teško da će ikada moći da preuzme primat na globalnom nivou, kaže za Sputnjik direktor i suvlasnik marketinške agencije „Društvene mreže“ Denis Terehov.
„Mislim da je ključna razlika između dve najpopularnije društvene mreže — američke i ruske — jezik. Fejsbuk ima oko dve milijarde korisnika, a ruski VK oko 40 miliona. Upravo zato su u Rusiji, ukupno gledano, popularnije lokalne mreže. U tom smislu ću navesti primer da samo dva svetska tržišta, kinesko i rusko, beleže situaciju da su lokalni pretraživači popularniji od Gugla. To su i dva tržišta gde su lokalne društvene mreže popularnije od globalnih. U Rusiji je to VK, a u Kini Vejbo“, ističe Terehov.
Smatra se da je VK najpre interesantan mladim korisnicima, onima koji su rođeni u modernoj Rusiji. Generacije rođene u bivšem Sovjetskom Savezu, odnosno nešto stariji, više vole mrežu „Odnoklasniki“ (odnosno „drugari iz razreda“/„drugari iz klupe“).
Ovu mrežu, koju korisnici među sobom skraćeno nazivaju „OK“, osmislio je Albert Popkov, a sa radom je počela iste 2006. godine. Za njega je to najpre bio hobi i projekat je samostalno finansirao, a kada je mreža postala popularna i mnogobrojna, pojavila se potreba za dodatnim izvorima finansiranja. Neko vreme je ova mreža bila brojnija, ali danas je primat preuzela mreža VK.
Može se naći i podatak da je ovakav stav zapravo posledica stereotipa. Međutim, statistike i ispitivanje programskih algoritama kažu da su članovi OK mreže obično domaćice ili muškarci koji putem ove mreže traže prijatelje koje poznaju od vremena kada su zajedno služili vojsku. Osim toga, mnogo članova čine Rusi koji su nakon kraha SSSR-a ostali da žive u nekoj od sada samostalnih država, bivših sovjetskih republika.
„Mislim da su društvene mreže i fenomen specifičnog kulturnog ujedinjenja Rusa posle raspada SSSR-a. Ako pogledamo statistiku, na prvom mestu se nalaze korisnici iz Rusije, a potom iz Ukrajine, Belorusije, a onda čak i Nemačke, gde se nalazi velika ruskojezična dijaspora (koju velikim delom predstavljaju potomci Povolških Nemaca). Zapravo, ruske društvene mreže su poput mesta gde se virtuelno susreću Rusi koji danas žive od Kazahstana, Ukrajine, Belorusije, preko Uzbekistana, pa do Izraela, SAD, Kanade itd“, objašnjava naš sagovornik i stručnjak za digitalni marketing.
Vrlo često sadržaji na OK mreži odišu specifičnom nostalgijom za prohujalim vremenima, za koja korisnici misle da su bila bolja, humanija, a da su ljudi živeli spokojnije i da su se više međusobno družili. Zato ova mreža kao da predstavlja virtuelni nastavak tog vremena, smatra Terehov.
„U sovjetsko vreme je postojala tradicija okupljanja u kuhinji i ćaskanja uz pokoji zalogaj i čašicu. Obično su se pričale neke političke anegdote, a danas tu globalnu kuhinju predstavljaju društvene mreže. Ako se ne varam, Rusija se nalazi na drugom ili trećem mestu u svetu po količini vremena koje stanovnici provedu na društvenim mrežama. Danas je internet taj sto oko kojeg se ljudi okupljaju, taj specifični kanal komunikacije. Zapravo, to se uopšte ne razlikuje od susreta sa prijateljima, jer se nastavlja tradicija razmene mišljenja na različite, pa i zabranjene teme. Time umnogome i tumačim uspeh društvenih mreža u Rusiji“, kaže naš sagovornik.
„Moj mir“ odnosno „Moj svet“ je još jedna ruska društvena mreža koja bi se mogla uporediti sa Gugl plus.
Oba servisa su platforme koja predstavljaju širenje usluga provajdera elektronske pošte. U slučaju ruske društvene mreže, „Moj svet“ je matična platforma (kao što je Gugl u slučaju Gugl plus). „Moj svet“ se trudi da nađe svoju jedinstvenu nišu na internet tržištu i da ponudi neke servise i „alatke“ koje drugi ne nude. Strategija pretraživača koji postoji u okviru ove mreže nosi određene specifičnosti koje drugi provajderi elektronske pošte nemaju, a koje su od koristi ruskim korisnicima interneta sa svojim lokalnim karakteristikama.
Terehov zaključuje da će ruske mreže na globalnom internet tržištu teško pobediti Fejsbuk, najpre zbog jezika i drugih ruskih kulturoloških specifičnosti. Sa druge strane, naš sagovornik podvlači da veruje u sve veću moć društvenih mreža, jer za mnoge se „surfovanje“ internetom danas zapravo svodi na posetu jednoj jedinoj stranici — omiljenoj društvenoj mreži na kojoj ljudi nalaze sve što ih zanima.
