To je, naravno, kineski predsednik Si Đinping. Jer Severna Koreja vitalno zavisi od Kine i zatvaranje tog trgovačkog puta vodilo bi u bezdan režima i cele države.
Kim je toga u potpunosti svestan i vrlo verovatno je zbog toga upravo sada pokrenuo ceo sled događaja, dobro znajući da u ovom razdoblju Si nije u poziciji da povuče bilo kakav potez koji bi ozbiljno naštetio Severnoj Koreji. To posebno dovodi do ljutnje kineskog predsednika, piše Jutarnji list.
Si je ušao u izbornu godinu, 18. oktobra održava se 19. Kongres Komunističke partije Kine. Kako navodi list, Si će se suočiti sa ozbiljnim problemima, s obzirom da je telo zaduženo za borbu protiv korupcije, koje je Si postavio kao svoju ključnu političku agendu, razotkriveno kao leglo korupcije, pa je sada pitanje kako će predsednik da se postavi prema tome. Ako se pokaže pukotina u njegovoj apsolutnoj vlasti (kontroliše vojsku, Partiju, ali i omladinsku organizaciju i medije, proglašen je „ključnim drugom“), postoji velika verovatnoća da ne uspe u svom planu. A rat u Severnoj Koreji bio bi pokazatelj njegove slabosti jer nije uspeo da sačuva „drugarski režim“. Iste posledice bi imao i pad režima Kima. Sve je to neprihvatljivo za Sija.
Pravo pitanje je kako će Si reagovati nakon Kongresa. Iz te konstatacije može da se protumači brzina kojom Kim deluje jer je svestan da je opasno naljutio Kinu i da neće proći nekažnjeno. Ako pre zaključenja najvažnijeg političkog događaja ove godine u Aziji uspe da ostvari predviđeni deo svojih interesa — da dobije pregovore po iranskom modelu uz ublažavanje sankcija (prvi element njegove doktrine, pri čemu je verovatnije da će on tražiti da mu ostane nuklearni program) i potrebnu pomoć da se dodatno poboljša životni standard stanovništva (drugi element njegove doktrine) — nada se da bi Kina mogla da mu oprosti. Alternativa nije prijatna: uklanjanje Kim Džong Una sa vlasti delovanjem kineske tajne službe i postavljanje marionete Pekinga.
Međutim, Si mora da misli na još jedan njemu važan element. Od januara ove godine, kad se u Davosu oštro suprotstavio protekcionizmu, njega smatraju zaštitnikom globalizma, slobodne trgovine i borbe protiv klimatskih promena. Jasno, ne i demokratije i liberalizma, jer je ta pozicija rezervisana za Angelu Merkel.
Pogledajte interaktivnu grafiku:
