„Najdraže mi je kad vidim koliko je mnogo onih koji su prošli kroz Petnicu i spremni su da dođu nazad i da svoja znanja koja su stekli ovde i širom sveta podele sa novim generacijama“, navodi Majić u emisiji „Sputnjik intervju“.
Istraživačka stanica ima programe iz oblasti astronomije, fizike, elektronike, računarstva, matematike, biologije, ekologije, hemije, geologije, medicine, lingvistike, istorije, psihologije, antropologije, sociologije, arheologije i dizajna. Polaznike bira ne na osnovu ocena i uspeha u školi, već, naglašava Majić, traži one mlade ljude koji su u stvari nezadovoljni i hoće više i preko onog što se radi u školi.
„Nemamo mnogo kapaciteta, a izbor od dospelih prijava je komplikovan posao. Ove godine pregledalo ih je 70 naših saradnika. Jako je teško odabrati jer nismo telepate, a nemamo mogućnosti da ih okupimo i radimo intervjue. Zato svake godine razmišljamo kako da taj sistem poboljšamo“, objašnjava naš sagovornik.
Projekti na kojima se radi su zapravo ideje učenika, a među njima ima i potpuno nerealnih i fantastičnih ili takvih koje zahtevaju ogromne budžete, ali najvažnije je da, čak i ako projekat ne uspe ili ostane nezavršen, nauče da misle, da nauče tehniku, metode rada i kako da rešavaju teškoće na koje naiđu. Što je više tih teškoća, to je bolje za njih, jer, smatra Majić, najneuspešniji je projekat koji se glatko i fino uradi od početka do kraja.
Važan deo aktivnosti tog centra kod Valjeva čini saradnja sa sličnim institucijama u inostranstvu, od Prinstona i CERN-a, do brojnih naučnih ustanova i univerziteta u Rusiji. Kako je najavio ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović prilikom nedavne posete tom centru sa ruskim ambasadorom Aleksandrom Čepurinom, petnički polaznici obići će sledeće godine pet najmodernijih naučno-istraživačkih centara sveta. Između ostalog, biće ostvarena saradnja sa ruskim agencijama „Roskosmos“, „Rosnano“ i „Rosatom“.
Imamo kontakte i saradnju i sa Centrom za mlade talente Sirijus. Nastao je 2015. godine u Sočiju koristeći objekte koji su ostali od Olimpijskih igara.
„Ideja na kojoj se zasniva Sirijus je vrlo slična onome što radi Petnica i mi smo se tu prepoznali“, navodi Majić i dodaje da je saradnja zasad pre svega među predavačima i metodičarima. Sarađuju, kaže, i sa drugim centrima i univerzitetima u Rusiji, pa svake godine neko iz te zemlje dođe na neki od programa u Petnici.
„Učili smo i učimo od mnogih institucija sličnih našoj u svetu, ali sada smo u situaciji da mnogi uče i od nas. Imamo i jedan broj programa koji su međunarodnog karaktera — letnji kamp za tinejdžere koji se organizuje skoro već 15 godina i međunarodni program za studente“, nabraja direktor Petnice.
Kad je reč o saradnji sa kompanijama, Majić izdvaja saradnju sa NIS-om, koja traje od 2009. godine.
„Oni su prepoznali da to što radi Petnica ima širi značaj za obrazovanje, a kvalitetno obrazovanje znači kvalitetnu privredu“, ističe naš sagovornik.
NIS je tako za prošlu godinu za podršku Petnici izdvojio šest miliona dinara, a saradnjom su predviđena i gostujuća predavanja zaposlenih u toj kompaniji na seminarima koji se organizuju u Istraživačkoj stanici.
Majić, međutim, kaže da je Petnica, što se tiče ukupnog finansiranja, sada u složenijoj situaciji nego prošle godine.
„Pomoć države pokriva oko četvrtinu naših ukupnih troškova, a tri četvrtine treba negde pronaći. Sve institucije slične Petnici u svetu imaju dve vrste finansiranja: ili su podržane od strane jakih industrijskih centara ili banaka koje to vide kao neku svoju humanitarnu i društvenu odgovornost, a u razvijenim zemljama te podrške su ozbiljne. Ili imate centre koji naplaćuju sve svoje usluge u punom ekonomskom iznosu od učesnika. S tim što ne plaćaju to roditelji iz svog džepa, nego su to zemlje u kojima škole i lokalne samouprave imaju jake fondove za slanje talentovane dece“, objašnjava gost Sputnjika.
S druge strane, u Srbiji škole nemaju takve fondove i zato je Petnica, kako kaže Majić, upućena da prosi od kompanije do kompanije, što je „jako naporan i vrlo depresivan posao“.
Petnica, upozorava Majić, svake godine zbog nedovoljno sredstava mora da redukuje neke aktivnosti i smanjuje broj programa. Opet, dodaje on, nismo u tako bezizlaznoj finansijskoj situaciji kao država, ali nemamo dobro razumevanje šta se to radi.
„Srbija je mala zemlja i nama je nerazumljivo kada srećemo ljude koji rade 15 godina u državnoj upravi,a nemaju vremena da dođu u Petnicu“, primećuje Majić.
Na pitanje da li je pozvao premijerku Anu Brnabić da poseti Petnicu, odgovara:
„Pozvali smo premijerku i bilo bi nam veoma drago da ona dođe da vidi šta radimo i da mi čujemo od nje kakva su njena očekivanja od Petnice. Ona je pomenula Petnicu u svom ekspozeu. To znači da ima neko očekivanje kako bi trebalo da radimo. Nadamo se da ćemo imati susret i da će rezultat biti neki korak dalje, bilo kroz broj dece koji dolaze, bilo kroz razvoj nekih novih sadržaja i programa.“
Taj korak dalje je, najavljuje Majić, i promena generacije ljudi koji rade u Petnici.
„Mi koji smo tu radili duži period moramo da ustupimo mesto mlađima, da profesionalno ojačamo ekipu i da to budu mladi ljudi koji mogu dobro međusobno da sarađuju, da zajednički prepoznaju određene izazove i novine i da ih dobro implementiraju u Petnicu“, zaključuje direktor Istraživačke stanice.
