Prošla godina je sa 94,2 milijarde dolara bila rekordna po direktnim kineskim investicijama u razvijene ekonomije Severne Amerike i Evrope, čime je za 130 odsto premašena prethodno rekordna 2015. godina sa ulaganjima od 41 milijarde dolara.
Ulaganja u Americi su praktično utrostručena, a u Evropi udvostručena. Prvi put od 2013. kineski investitori su prošle godine uložili više novca u Severnoj Americi nego u Evropi. Na severnoameričkom kontinentu je uloženo 48 milijardi dolara, što je rast od čak 189 odsto, dok je u Evropi investirano 46 milijardi dolara, ili 90 odsto više.
Ulaganja privatnih kineskih kompanija su prevazišla investicije preduzeća u državnom vlasništvu. Čak 70 odsto investicija stiglo je iz kompanija u privatnom vlasništvu, što, po oceni konsultantske kuće „Bejker Makenzi“, ukazuje na kontinuirani rast korporativne Kine u globalnoj ekonomiji.
Prošlogodišnji rekord po visini kineskih ulaganja bi bio i veći da nije otkazano 30 poslova, 20 u Evropi i 10 u Americi, vrednih 74 milijarde dolara.
U Evropi, kineski investitori su se fokusirali na Nemačku i Veliku Britaniju, u koje je otišlo 46 odsto svih investicija na kontinentu. Najveći rast kineskih investicija je zabeležen u Nemačkoj. One su u 2015. iznosile 1,3 milijarde dolara, a u prošloj su bile gotovo 10 puta veće — iznosile su 12,1 milijardu. Velika Britanija je privukla 9,0 milijardi dolara kineskih ulaganja, što je povećanje od 130 odsto u odnosu na 2015. godinu.
Finska, Švajcarska i Irska su takođe bile važni korisnici direktnih kineskih investicija u 2016. godini. U Finsku je ušlo 7,6 milijardi dolara, Švajcarsku 4,8 milijardi, a u Irsku 2,9 milijardi dolara. U međuvremenu, Italija, Portugalija i Francuska su zabeležile pad kineskih investicija, koji je bio znatan posle velikih akvizicija koje su u tim zemljama napravljene u 2015. godini. Tako su kineska ulaganja u Italiji bila manja 85 odsto, u Portugaliji 50 odsto, a u Francuskoj 40 odsto.
Kinezi su u Evropi najviše ulagali u informacione i komunikacione tehnologije — 13,7 milijardi dolara, transport, komunalne usluge i infrastrukturu — 12,2 milijarde dolara i u industrijske mašine — 6,2 milijarde dolara. Ta tri sektora činila su gotovo 70 odsto ukupnih investicija.
U svakom slučaju, 2016. je bila rekordna godina za investiranje u IT sektor u Evropi, tako da su prevaziđeni nivoi dostignuti u Severnoj Americi, koja je generalno meta za IT poslovanje.
„Bejker Makenzi“ smatra da će i 2017. godina biti snažna, uprkos kratkoročnom usporavanju na početku godine podstaknutom privremenim merama Kine da pooštri kontrolu odliva kapitala zbog devalvacije juana koja je predstavljala rizik po investitore. Na ovogodišnje krajnje rezultate bi mogla da utiče i stroža kontrola kapitala, kako u SAD tako i Evropi. Strahovanja od protekcionističke politike američkog predsednika Donalda Trampa mogla bi da kineske investitore više preusmeri na druga tržišta, posebno evropsko.
Sada je, međutim, izvesno da će ovo biti rekordna godina kineskog investiranja u Evropu, pre svega zbog preuzimanja švajcarske „Singente“ od strane „Čajna nešenel kemikal“ kompanije. Ono je bilo vredno 43 milijarde dolara, gotovo koliko celokupna prošlogodišnja kineska ulaganja u Evropi. To je najveća strana akvizicija kineske kompanije u istoriji.
Ukupan ovogodišnji bilans u Evropi podigla bi i realizacija nekih od 20 poslova koji su otkazani prošle godine.
Više od polovine svih kineskih direktnih investicija u Evropi i Severnoj Americi od 2000. godine zabeleženo je u poslednje tri godine. Ilustrativan je podatak da je godišnja vrednost direktnih kineskih investicija pre deset godina bila 2,6 milijardi dolara, da bi prošle godine dostigla cifru od 94 milijarde.
Snažno zalaganje kineskog predsednika Si Đinpinga za slobodnu trgovinu i insistiranje na prednosti ekonomskih integracije ukazuje, kako zaključuje „Bejker Makenzi“, na dalje podsticanje kineskih kompanija da posluju globalno.
