Kako objašnjava američki list, dok je Evropa bila zauzeta pritiskanjem Grčke, Kinezi su uskočili sa velikim brojem investicija koje su počele da se isplaćuju, ne samo ekonomski, već i očigledno dajući Kini političko uporište u Grčkoj, a samim tim, i u Evropi.
Njujork tajms podseća da je u leto prošle godine, Grčka pomogla da se zaustavi objavljivanje zajedničke izjave Evropske unije protiv „kineske agresije“ u Južnom kineskom moru.
A u junu ove godine, dodaje list, Atina je sprečila Uniju da osudi izveštaj o ljudski pravima u Kini, a nekoliko dana kasnije usprotivila se strožoj kontroli kineskih investicija u Evropi.
Diplomatski stav Grčke teško da je prošao neprimećeno kod njenih evropskih partnera ili SAD, ocenjuje Njujork tajms i dodaje da su Brisel i Vašington ranije bili zabrinuti da bi ekonomska ranjivost Grčke mogla da je učini lakom metom za Rusiju koja, kako navodi list, „oduvek žudi da podeli blok“.
Umesto toga, naglašava, Kinezi su postali sve snažniji strani igrač u Grčkoj nakon višegodišnjeg „upornog udvaranja i diplomatije čekova“.
Njujork tajms ističe i da Kina planira da grčka luka Pirej ima važnu ulogu u njenom velikom projektu „Jedan pojas, jedan put", odnosno novom putu svile u Evropi.
Kako ukazuje, dok je Nemačka postupala prema Grčkoj kao „delikventu evrozone“, Kina je odredila Grčku kao svog „najpouzdanijeg partnera“ u Evropi.
„Dok su se Evropljani ponašali prema Grčkoj kao srednjovekovne pijavice, Kinezi su nastavlili da donose novac“, istakao je šef komiteta za spoljne poslove i odbranu u grčkom parlamentu i član vladajuće partije Siriza Kostas Duzinas.
Kina je već iskoristila svoj „ekonomski mišić“ da ostavi veliki geopolitički otisak u Afirici i Južnoj Americi, dok širom sveta traga za prirodnim resursima da podstakne svoju ekonomiju.
Ako nije tragala za prirodnim resursima u Evropi, Kina je godinama dosta investirala širom bloka, svog najvećeg trgovinskog partnera.
Ipak, naglašava Njujork tajms, zabrinutosti sada rastu da Peking koristi svoju ekonomsku snagu za politički uticaj.
Duzinas napominje da Kina nikada nije eksplicitno pitala Grčku za podršku po pitanju glasanja o ljudskim pravima ili bilo kom osetljivom pitanju, iako su on i drugi grčki zvaničnici priznali da eksplicitni zahtevi nisu potrebni.
Zvaničnici EU zabrinuti su da Kina kupuje ćutanje po pitanju ljudskih prava i podcenjuje sposobnost bloka da „govori jednim glasom“.
Analitičari tvrde da Kina cilja na menje zemlje kojima je potreban novac, među kojima su Španija, Portugal i druge koje su prošle kroz finansijsku krizu.
„Njujork tajms“ primećuje da je Mađarska, zemlja u koju Kina obećava da će potrošiti milijarde na železnicu, takođe blokirala izveštaj EU o Južnom kineskom moru.
Oni ukazuju da je veto Grčke o ljudskim pravila usledio kada se premijer Aleksis Cipras vratio sa samita u Pekingu u maju, gde je potpisao nove memorandume o investiranju kineskih kompanija u vrednosti od više milijardi evra.
Grčki zvaničnici insistiraju da se njihova zemlja, uprkos svim kineskim investicijama, idetifikuje sa EU i da joj je odana, ali pojedini evropski zvaničnici nisu tako sigurni.
„Njujork tajms“ podseća da je dobročinitelj koji je Grčku zasuo milionima posle Drugog svetskog rata bile SAD, zahvaljujući Maršalovom planu.
„Američka uloga u Grčkoj nije uvek bila popularna — posebno njena podrška grčkoj vojnoj diktaturi u vreme Hladnog rata — ali SAD su smatrane zlatnim standardom za povoljnu priliku u privredi. Više nije baš tako“, napominje list.
Kako podseća, kada je bivši američki predsednik Barak Obama prošlog novembra postio Grčku, u sklopu svoje poslednje predsedničke turneje, neki zvaničnici Sirize, ogorčeni jer njegova administracija nije odlučnije intervenisala tokom finansijske krize, podsmevalli su se njegovom govoru kao posmtrnoj besedi njegove sopstvene zaostavštine, vrednoj jednog Perikla.
Privatno, Obamini su savetnici su rekli da je ta poseta takođe imala svrhu da demonstrira, pomalo zakasnelo, američki angažman u Grčkoj nasuprot ruskom mešanju u regionu.
Ali tamo je najdublje ušančena bila Kina, piše „Njujork tajms“.
List dodaje da Cipras pokušava da igra na obe strane. Pošto je u jednoj godini dvaput putovao u Peking da bi se sastao sa kineskim predsednikom i prisustvovao forumu „Jedan pojas, jedan put“ da bi privukao investicije, on je nedavno ugostio američke biznismene i američkim kongresmenima reklamirao obnovu Grčke.
U maju kada su se tri kineske kompanije prijavile na tender za preuzimanje jedne velike grčke osiguravajuće kompanije, intervenisao je američki sekretar za trgovinu Vilbur Ros da bi pomogao grčko-američkom konzorcijumu „Kalamos investments“, čiji direktor podržava predsednika Donalda Trampa. Na kraju je tender dobila „Eksin grupa“, holandski partner Kalamosa.
Neki grčki vladini zvaničnici vide to kao dokaz da Atiina nije pod kineskim uticajem.
„Osetljivi smo da na nas gledaju kao nečiju koloniju. Ništa se ne može učiniti bez odobrenja grčke vlade“, izjavio je ministar pomorstva Panajotis Kurumblis.
Tanjug
