Poznavaoci situacije ističu da će kineski projekat Puta svile, trgovina i globalne klimatske promene biti upravo one sfere u okviru kojih će dve strane pokušati da nađu nove zajedničke pristupe i uzajamnu podršku, kao odgovor na američku politiku.
Prema mišljenju Vladislava Belova, zamenika direktora Instituta Evrope u okviru Ruske akademije nauka, nepravedno je govoriti da se Evropa hladno odnosi prema kineskom projektu. Sa druge strane, iako je Put svile projekat koji Evropa podržava, još nije sasvim jasno kako će teći njegova realizacija, mišljenja je Belov:
„Za EU je ovo važan projekat, jer je strateški usmeren na budućnost. Kina i bez podrške EU kao institucije vrlo rešeno ide ka Evropi u geografskom smislu i zato je Evropljanima pametnije da ’uhvate ovaj kineski voz‘, posebno imajući u vidu sve vrlo složene interese Rusije i Evroazijske ekonomske unije. Ovde je pre reč o tome da Evropljani zapravo i nemaju mnogo izbora — oni će ili postati deo kineskog projekta ili neće. Sa druge strane, Kina je jaka i samodovoljna u tom smislu, tako da je odluka o učešću Evropljana njihov problem, a ne kineski.“
Povezivanje projekta „Jedan pojas, jedan put“ sa opštim interesima evropskih država, ali najpre interesima Nemačke, biće jedna od glavnih tema zapadnoevropske misije kineskog premijera Li Kećanga, smatra Čen Fengjing, ekspert Centra svetske ekonomije u okviru Kineskog instituta međunarodnih problema:
„Veze između Kine i EU su istorijski gledano dosta dobre. Održavanje lokalnih izbora u Nemačkoj, opšti izbori u Francuskoj i izlazak Britanije iz EU bili su ukupno gledano razlog odsustva evropske delegacije na forumu „Jedan pojas, jedan put" u Pekingu. Tokom samita Kina- EU premijer Kećang lobiraće za saradnju malih i srednjih preduzeća, govoriće o pomacima u okvirima projekta „Jedan pojas, jedan put“ jer su Evropljani njime nadahnuti. Posebno je važna poseta kineskog premijera Nemačkoj jer između Pekinga i Berlina postoje brojne veze i aktivna saradnja u mnogim oblastima.“
Ipak, ne sme se preći preko činjenice da postoje određena trvenja. Vodi se „rat čelikom“ i raste briga Evropljana da će Kina kupiti aktivu evropskih kompanija i to baš u strateškim sferama. To su ukratko glavni problemi preko kojih još uvek kinesko- evropsko partnerstvo nije našlo načina da pređe. Sa druge strane, protekcionaizam u američkoj politici protiv koga se zalažu i Kina i EU je ono što spaja obostrane interese, kaže Jurij Rubinski, direktor Centra za francuske studije u okviru Instituta Evrope RAN:
„Nemačka kancelarka je ovih dana izjavila da Evropljani ne mogu više da računaju na SAD u smislu pouzdanog partnera, kao ni da zavise od njih, kao ranije. Između SAD i Evrope je otvoreno došlo do nesuglasica i čak konflikta povodom Pariskog dogovora o klimatskim promenama 2016. godine. A Kina podržava ovaj sporazum, iako ga nije još potpisala. Tramp otvoreno preti i Kini i EU američkim protekcionizmom. Na primer, preti da će obustaviti prodaju nemačkih automobila u Americi, što je ranije bilo nezamislivo“, zaključuje Rubinski.
Naš sagovornik sumira da je Kinu i EU dodatno približilo ponašanje Trampa i da ih je on gurnuo da plove u istom smeru. Zato ne čudi to što Evropljani zaista traže kinesku podršku kako bi prevazišli sporna pitanja sa SAD.
