List „Blic“, koji je preneo delove teksta i podataka o Srbiji, zapitao se koliko CIA zna o Srbiji, ali i zaključio da, sudeći po preciznim brojkama, u najrazličitijim kategorijama, zna jako mnogo.
U uvodnom delu predstavljanja Srbije, kao prva informacija navodi se da je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca osnovana 1918. godine, a da je 1929. preimenovana u Jugoslaviju. Podataka o pređašnjoj istoriji nema, a dalje u tekstu navodi se je Tito „uspeo da usmeri put zemlje između naroda Varšavskog pakta i Zapada naredne četiri i po decenije“.
Potom se navodi da je Slobodan Milošević postao predsednik Republike Srbije 1989. godine i da su njegovi „ultranacionalistički pozivi za srpsku dominaciju doveli do nasilnog raspada Jugoslavije duž etničkih linija“.
„Godine 1991, Hrvatska, Slovenija i Makedonija proglasile su nezavisnost, a zatim Bosna 1992. Preostale republike, Srbija i Crna Gora, proglasile su novu Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ) u aprilu 1992. godine i pod vođstvom Miloševića, Srbija je vodila nekoliko različitih vojnih kampanja da ujedini Srbe u susednim republikama u ’Veliku Srbiju‘. Te akcije su na kraju propale što je, nakon međunarodne intervencije, dovelo do potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma 1995. godine. Milošević je zadržao kontrolu nad Srbijom i na kraju je postao predsednik SRJ 1997. godine“, navodi se na sajtu.
Godine 1998, albanska pobuna u nekada Autonomnoj pokrajini Kosovu i Metohiji izazvala je srpsku antipobunjeničku kampanju koja je rezultirala masakrima i masovnim proterivanjem Albanaca koji žive na Kosovu. Odbacivanje međunarodnog sporazuma od strane Miloševićeve vlade dovelo je do NATO bombardovanja Srbije u proleće 1999. godine, stoji na sajtu CIA.
Naglašava se i da su izbori u SRJ krajem 2000. godine doveli do pada Miloševića i instalacije demokratske vlasti. Navodi se da je nakon dve godine „neubedljivih pregovora“ Kosovo proglasilo nezavisnost, podseća se da je Srbija tražila mišljenje Međunarodnog suda pravde u Hagu i da su neki dogovori postignuti u okviru pregovora u Briselu.
Za kraj ovog dela navodi se da je Aleksandar Vučić promovisao ambiciozan cilj — Srbija u EU do 2020. godine.
U odeljku „geografija“ nalaze se detaljni podaci gde se Srbija nalazi, sa kim se graniči, pa i koliko je u kilometrima dugačka granica sa određenim zemljama. Kao bliže pojašnjenje navodi se da je Srbija „malo manja od Južne Karoline“, što je, kako je navedeno, čini 117. zemljom na svetu po veličini.
Detaljno je pojašnjeno kakvu klimu imamo, ali i kakav tip zemlje postoji u Srbiji, od severa do juga, koja se prema CIA koristi na sledeći način: 57,7 odsto za potrebe poljoprivrede, 31,6 čine šume, deset odsto za ostale namene. Uz napomenu da su zemljotresi prirodne katastrofe koje prete Srbiji, stoji i spisak ruda i minerala kojima je zemlja bogata — nafta, gas, ugalj, gvožđe, bakar, cink, antimon, hromit, zlato, srebro, magnezijum, pirit, krečnjak, mermer i so.
Detaljno su analizirani etničke i religiozne grupe, starosna struktura stanovništva, mortalitet i natalitet, uhranjenost, pismenost, koliko dugo traje školovanje, kolika je nezaposlenost mladih, koliki procenat Srba ima mokri čvor i pristup pijaćoj vodi, pa čak i broj obolelih od HIV-a. Kada je reč o poslednjoj kategoriji, prema sajtu CIA, 2.700 ljudi u Srbiji živi sa virusom HIV-a, što je na stavlja na 115. mesto na svetu na toj listi.
U delu koji je nazvan „Vlada“, pored pojašnjenja kakav je politički sistem Srbije, mogu se pronaći spisak svih opština i gradova (sa zvezdicom su obeleženi oni koji se nalaze na teritoriji Vojvodine) i pojašnjenje kakav je pravni sistem države. Da se podaci redovno ažuriraju govore i datumi promene vlasti, pa se tako navodi da je Aleksandar Vučić predsednika od 31. maja, a Ana Brnabić premijerka od 29. juna ove godine. Takođe, u istom odeljku nalazi se kompletan spisak političkih partija u Srbiji i imena njihovih lidera.
Kada je reč o ekonomiji, uz napomenu da je DOS sproveo reforme nakon pada Miloševića, CIA piše da u Srbiji ima 3.141 miliona radno sposobnih, od kojih 17,8 odsto radi u poljoprivredi i 25,6 odsto u industriji, a 56,6 odsto se bavi uslugama. Moguće je pronaći i statističke podatke o javnom dugu Srbije, visini budžeta, uvozu i izvozu, kamatama i još mnogo toga.
One koje zanima kakav je energetski sektor Srbije, koliko kilovata struje i koliko gasa smo u mogućnosti da proizvedemo, pa i koliko zagađujemo atmosferu, te podatke može proneći u odeljku „energija“.
Kada je reč o saobraćaju, CIA navodi da Srbija ima tačno 3,809 km pruga, 44,248 km drumskih puteva i 587 km vodnih puteva (naglašava se da je uglavnom reč o Savi i Dunavu).
Na kraju, nakon podataka o izbeglicama, njihovom broju i poreklu, izdavanju za vojsku i vojnom roku, navodi se da je „privreda ranjiva na pranje novca“ i da je balkanska ruta tačka za pretovar heroina koji se iz Jugoistočne Azije kreće ka Zapadnoj Evropi.
Izvor: B92
