„Iskreno, Kinezi su besni. Ali šta oni zapravo mogu da učine?“, rekao je za „Gardijan“ Stiv Čang iz instituta „Soas Čajna“. Prema stručnjaku za Severnu Koreju, Žao Tongu s Centra za globalnu politiku Karnegi–Sinhua u Pekingu, Kina ima nekoliko opcija.
„Nakon poslednje runde izglasanih sankcija UN, tekstilni proizvodi i odeća su najvažniji izvor prihoda iz inostranstva za Severnu Koreju“, kaže Žao. Znatno ili potpuno ograničenje njihovog uvoza veoma bi naštetilo finansijskoj stabilnosti režima.
„Drugi faktor je limitiranje ili potpuna zabrana ’izvoza‘ radne snage iz Severne Koreje. Naime, oko 100.000 Severnoorejaca radi u inostranstvu, uglavnom u Kini i Rusiji (gde su, između ostalog, učestvovali u izgradnji stadiona Zenita), a godišnje u svoju državu šalju oko 2,3 milijarde dolara, što je jedan od ključnih izvora deviza za osiromašeni režim“, piše dopisnik Gardijana iz Pekinga Tom Filips.
Treća opcija je najdrastičnija — prekidanje snabdevanja sirovom naftom od koje Severna Koreja zavisi. Kako piše Huileng Tan za Si-En-Bi-Si, Kina godišnje izveze oko 520.000 tona sirove nafte u Severnu Koreju, što nije navedeno u zvaničnim podacima. Iako je to 97 odsto manje nego što je bio slučaj prethodnih godina, i dalje predstavlja ključni izvor energije za tu državu. Inače, nafta u Severnu Koreju dolazi preko prastarog naftovoda.
„Ako Kina ’odseče‘ snabdevanje naftom Severnoj Koreji, to će biti trenutan i vrlo težak udarac privredi“, smatra direktor konzultantske firme „Evroazija grup“, Skot Siman.
Žao Tongu ističe da bi zatvaranje naftovoda potencijalno bilo nepovratno, budući da bi zbog zastarelosti naftovod uništila korozija u slučaju da prestane da se koristi. Međutim, Kina i dalje beži od ove opcije zbog potencijalnih reperkusija, otkrio je jedan od zvaničnika za „Fajnenšel tajms“.
„Ovo je jedna od najradikalnijih mera koje Kina može da preduzme i da bi sigurno imala strateške posledice po Kinu jer bi narušila stabilnost severnokorejskog režima. Nakon određenog vremena ta mera bi mogla da ugrozi i sam opstanak režima“, kaže Žao za „Gardijan“.
Zašto Kini ne odgovara rušenje vlasti u Pjongjangu
Naprasno rušenje vlasti Kini ne odgovara iz više razloga. Osim što bi to sigurno izazvalo bezbednosnu i izbegličku krizu, nekoliko stotina kilometara od Pekinga, potencijalno bi dovelo i do ujedinjena Koreja pod kapom vlasti iz Seula. A to bi značilo i pozicioniranje strateških saveznika Južne Koreje, SAD, na samoj granici s Kinom. Kao drugoj ekonomskoj i vojnoj sili sveta (računamo li samo konvencionalno naoružanje, iako je Rusija i tu verovatno još uvek jača) Kini sigurno ne odgovara da potencijalno ima američke trupe i američko naoružanje na svojoj granici.
„Isto važi i za Rusiju, koja takođe šalje naftu u Severnu Koreju. Rusi ionako nisu presrećni s pozicioniranjem NATO-a na njihovim zapadnim granicama, a kamoli da imaju američke trupe na istočnim“, piše „Gardijan“.
Ali kako situacija iz nedelje u nedelju eskalira i kako se o vojnim opcijama otvoreno raspravlja u Vašingtonu, koliko god malo verovatne bile, Kina sve više ulazi u situaciju u kojoj joj preostaje sve manje opcija. Ako je i režim osuđen na propast, sigurno je da bi im bolje odgovara da oni „kontrolišu“ taj proces nego da nepredvidivi Donald Tramp koji ih sve češće proziva za nedelovanje protiv Kim Džong Unovog režima.
