Još od 19. veka važi princip neprikosnovenosti diplomatsko-konzularnih predstavništava, podseća za Sputnjik Dušan Proroković iz Centra za strateške alternative, odnosno predstavnici države u kojoj su akreditovane diplomate, bila to policija, vojska, tužilaštvo ili ma ko drugi, ne smeju da uđu na teritoriju diplomatsko-konzularnih predstavništva.
„Taj princip se u poslednjih godinu dana u SAD krši već drugi put. To je vrlo, vrlo opasan presedan. Rusija je stalna članica Saveta bezbednosti UN i njen politički uticaj i ugled u svetu je ogroman. Ako se državi sa tolikim uticajem i ugledom ne garantuje eksteritorijalnost na području drugih zemalja, kako onda možemo mi iz manjih država da budemo sigurni da se nešto slično neće dešavati“, zabrinut je Proroković.
Nezabeleženo diplomatsko nasilje
Podsetimo, Stejt department je saopštio da kao odgovor na ruske mere (smanjenje broja američkih diplomatskih predstavnika u Rusiji) SAD traže da do 2. septembra budu zatvoreni Konzulat Rusije u San Francusku i dva ruska konzularna objekta u Vašingtonu i Njujorku.
„Ovo je nezabeleženo. Princip nepovredivosti teritorije diplomatsko konzularnih predstavništava je poštovan čak i u Drugom svetskom ratu, poštovan je tokom celog Hladnog rata, nije mi poznat primer da je došlo do ovakvog grubog kršenja tih pravila i principa koji su uvršteni i u Bečku konvenciju, osim u nekim afričkim zemljama“, naglašava Proroković.
Nalazimo se usred opasnog presedana, ukazuje on, koji može izazvati haos u načinu na koji funkcioniše diplomatija, ako počne ponovo da se primenjuje na drugim mestima.
Diplomatski rat SAD i Rusije, sugeriše Proroković, započet je upadom u ruske diplomatske objekte na teritoriji Sjedinjenih Država prošle godine, pa je posle toga usledio reciprocitet Moskve i sad nova aktivnost Amerike.
„Dakle, proces je počeo zbog neprikladnog ponašanja američkog Stejt departmenta. U diplomatiji se sve zasniva na reciprocitetu, popuštanja nema, tako da je izvesno da će Rusija nekako odgovoriti, ali je u ovom trenutku nepredvidivo kako. U svakom slučaju, to će biti asimetričan odgovor, pošto ona ima mnogo veći broj diplomatsko konzularnih predstavništava na teritoriji SAD nego što Amerika ima na teritoriji Rusije“, prognozira Proroković.
Međutim, ističe on, ono što čudi u celoj situaciji jeste nasilje koje se pokazuje u reakciji Amerike.
Konstruktivno na prikriveni hladni rat
Bez obzira na to što se može na prvi pogled učiniti da Rusija vodi neodlučnu politiku u odnosu na SAD i da ne reaguje dovoljno oštro na ono što se dešava, ovakvo ponašanje Rusije se, prema mišljenju politikologa Aleksandra Asafova, može objasniti time da Moskva ne gubi nadu da će doći trenutak za konsolidaciju odnosa. Rusija se, smatra on, trudi da se ponaša konstruktivno, ne uništavajući nepromišljenim potezima šanse da se postignu neke jasnije pregovaračke pozicije.
„Naravno, SAD se, blago rečeno, ne ponašaju baš lepo, i ono što se događa je teško racionalno objasniti. Imajući u vidu da se očigledno vodi prikriveni hladni rat, američka strana pokušava da isprovocira Rusiju na neke mere koje bi sadašnja situacija dodatno eskalirala“, dodaje Asafov.
Još od početka ukrajinske krize, podseća Dušan Proroković, primetno je da Putin asimetrično odgovara na sve izazove pred kojima se nalazi.
„Od onog paljenja civila u Odesi, preko rušenja malezijskog aviona do ofanzive ukrajinske vojske u Donbasu i Lugansku, svi na Zapadu, pogotovu u NATO i SAD, očekivali su da ruske vojne snage pređu granicu i intervenišu u Ukrajini. To se do danas nije desilo. Imali smo postepenu asimetričnu reakciju od strane Rusije“, ističe Proroković.
Takav pristup se, dodaje on, primenjuje i kad govorimo o odnosima između Rusije i EU, i pogotovu kad govorimo o ovoj diplomatskoj krizi koja je nastala između SAD i Rusije.
„Da li će to biti novo smanjivanje broja američkih diplomata u Moskvi ili nešto drugo što se tiče funkcionisanje nekih američkih nevladinih organizacija na teritoriji Rusije, to ne znamo, ali ne očekujem da Rusija prekrši Bečku konvenciju i počne da zahteva od Amerikanaca pristup američkoj ambasadi i konzulatima na teritoriji Rusije“, rezonuje Proroković.
Tek će biti kvarenja odnosa Vašingtona i Moskve
Moskva svakako ne bi trebalo da žuri i nema potrebe da pokazuje snagu ili da ide niz dlaku svima onima koji žele momentalno zatvaranje svih diplomatskih predstavništava ili otežavanje proces izdavanja ruskih viza američkim građanima, smatra Aleksandar Asafov, i dodaje da bi trebalo nastaviti sa konstruktivnom suverenom spoljnom politikom i voditi je bez obzira na sve napade.
U suprotnom, upozorava on, može doći do opštepolitičke katastrofe na globalnom nivou što bi dovelo do toga da onda direktno pregovaraju predsednici država.
„Predsednik Tramp i bez ’ruske teme‘ ima dovoljno unutrašnjih problema i neprijatelja u vidu Kongresa, Senata i političkih konkurenata. Zaoštravanje odnosa između Rusije i SAD i jeste određeni faktor borbe koji bi mogao da dovede do toga da američki politički establišment zatraži proceduru za izglasavanje njegovog impičmenta“, napominje Asafov.
Sve ovo što se dešava u odnosima između Rusije i Amerike, podvlači Dušan Proroković, treba gledati iz uskog američkog ugla, dakle, iz ugla američke unutrašnje politike. Ovo je, ističe on, samo jedan u nizu događaja, i još će biti puno stvari koje će suštinski ići u smeru kvarenja odnosa Rusije i SAD do kraja prvog Trampovog mandata.
