U beogradskim knjižarama pojavila se knjiga intervjua američkog reditelja Olivera Stouna sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Stoun je intervjue pretočio u dokumentarni film, a transkript 19 sati intervjua izašao je u literalnoj formi koja se na evropskom tržištu prvo pojavila na srpskom jeziku.
Bio je to povod da Miroslav Lazanski u emisiji „Na nišanu“ ugosti glavnu urednicu Sputnjika i autorku tri knjige o Vladimiru Putinu Ljubinku Milinčić i reditelja Borisa Malagurskog, koji je i sam intervjuisao Olivera Stouna u drugom delu svog filma „Težina lanaca“.
Knjiga je atipična, s obzirom na to da se radi o transkriptu razgovora između Stouna i Putina, ali i zbog toga što predstavlja Putina iz više uglova, kaže Milinčićeva.
„Mi vidimo i šta Putin radi i čime se bavi, i kako na šta reaguje, vidimo ležernost sa kojom odgovara na pitanja. Putin zaista lako komunicira sa svetom, to je opštepoznata stvar iz mnogih njegovih razgovora sa građanima Rusije, ali imali ste utisak da ima tema o kojima neće da govori“, kaže Milinčićeva.
Jedna od tih tema, nastavlja ona, jeste pitanje porodice. U intervjuu Olivera Stouna, Putin prvi put priča i o svojoj porodici, razvodu, ćerkama, unucima…
Vladimir Putin je čovek koji ima razvijenu moć samokontrole i nije dao da ga Stoun isprovocira u bilo kom pitanju, iako je ovaj to pokušavao. To se najbolje vidi, kaže Ljubinka Milinčić, kada Putin upozorava Stouna da ga ne uvlači u antiamerikanizam.
Ovo nije prvi put da Stoun snima ovakvu vrstu domumentarnih filmova, kaže Malagurski. On podseća da je Stoun već intervjuisao pokojnog kubanskog predsednika Fidela Kastra i takođe pokojnog predsednika Venecuele Uga Čaveza, zatim argentinske predsednike Nestora i Kristinu Kiršner i ekvadorskog predsednika Rafaela Koreu.
Sa svima njima otvorio je teme o kojima oni ranije nisu govorili, kaže Malagurski. To je uspeo i sa Putinom, iako ne do kraja. Putin mu je, možda, kaže Malagurski, bio najtvrđi orah dosad.
Čak i u Srbiji, gde je raspoloženje prema Putinu i Rusiji pretežno pozitivno, kaže Malagurski, nemamo prilike da često čujemo glas Vladimira Putina. On je obično sinhronizovan, kaže Malagurski.
„Meni je bilo uživanje što je film titlovan, što možemo da čujemo oscilacije u njegovom glasu, kada je neka tema delikatna ili ga je nešto iznerviralo. I videlo se u nekoliko trenutaka da mu je bilo pomalo neprijatno, ali držao se kao jedan od najvećih političara, ne samo današnjice. U tom smislu Oliver Stoun imao je jedinstvenu priliku da pokuša iz njega da izvuče i nešto drugi nisu imali prilike. Putin je svakako bio svestan da Stoun ne ide sa ciljem da ga demonizuje, da ga napada ili isprovocira, i onda je bio otvoreniji za njegova pitanja“, kaže Malagurski.
Ako je iko mogao da „otvori“ Putina, to je mogao Oliver Stoun, kaže Malagurski koji, ipak, zamera američkom režiseru što nije bio u većoj meri kritičan.
„Mislim da je Stoun trebalo više da iznosi podatke o kojima govore mejnstrim mediji i dozvoli Putinu da na te tvrdnje reaguje. Mislim da je u toj kritičkoj noti mogao malo dalje da ode, ali i da prepusti svom sagovorniku da ispriča ono što ima“, kaže Malagurski.
Intervjui Olivera Stouna sa Vladimirom Putinom jako su važni u ovom trenutku, kada se u Americi, kaže Malagurski, širi rusofobija. Putin, kažu sagovornici Miroslava Lazanskog, veoma egzaktno i opširno iznosi viđenje situacije u Gruziji i Ukrajini, opisuje kako je Zapad izigrao bivšeg ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča i, kako kažu, nije nimalo nežan prema bivšem gruzijskom predsedniku Mihailu Sakašviliju.
