Sumiteru je bio kandidat za Nobelovu nagradu za mir, a preminuo je od raka.
U vreme napada imao je 16 godina i pretrpeo je strašne opekotine na leđima, od kojih se godinama lečio. U trenutku kada je na Nagasaki bačena atomska bomba, Sumiteru je vozio svoj bicikl na udaljenosti od 1,8 kilometara od epicentra eksplozije.
„Odjednom, ugledao sam bljesak svetlosti u duginim bojama koji je stigao s leđa, a snažan udar me je bacio na tlo. Kada sam se osvestio, koža na mojoj levoj ruci od ramena do vrhova prstiju je visila poput krpe. Stavio sam ruku na leđa i shvatio da nemam odeće, a na ruci mi je ostala sluzava, izgorela koža“, opisao je na ceremoniji komemoracije za žrtve Nagasakija održanoj 2015. godine.
„Crna tela, glasovi koji zovu upomoć iz srušenih zgrada, ljudi kojima otpada meso i ispadaju utrobe… Ovo mesto postalo je more vatre. Bio je to pakao“, opisao je potresne trenutke nakon bombardovanja Nagasakija.
Postao je jedan od simbola bombardovanja Nagasakija nakon što ga je jedan američki marinac fotografisao dok se oporavljao u bolnici. Fotografija spaljenog mesa na njegovim leđima obišla je svet.
Taniguči se u bolnici lečio tri i po godine nakon bombardovanja, a nakon što je izašao, postao je jedan od najvećih protivnika nuklearnog oružja, te je širom sveta govorio o svom iskustvu, piše britanski Gardijan.
„Bojim se da ljudi, posebno mladi, gube interes. Želim da nove generacije zapamte kako nuklearno oružje nikada neće spasti svet. Verovanje da će nas nuklearni kišobran zaštititi je iluzija“, poručio je u intervjuu za AFP 2003. godine.
SAD su prvu atomsku bombu bacile na Hirošimu 6. avgusta 1945. godine, pri čemu je preminulo 140.000 osoba. Među njima su i osobe koje su preživele samu eksploziju, ali su posle umrle od posledica radijacije.
Tri dana kasnije, SAD su bacile bombu na Nagasaki, i tada je poginulo 74.000 ljudi.
Tanjug
