Zvanična predstavnica Stejt departmenta Heder Navert u četvrtak je saopštila da su, kao odgovor na prethodne mere Rusije, Sjedinjene Države zatražile da do subote, 2. septembra, budu zatvoreni Generalni konzulat Rusije u San Francusku i dva konzularna objekta u Vašingtonu i Njujorku.
Američki zvaničnici takođe tvrde da je smanjenje broja diplomatskog osoblja u Rusiji, koje je zahtevala Moskva, u potpunosti realizovano.
Na čitav slučaj se u razgovoru za Radio Sputnjik osvrnuo naš iskusni diplomata Srećko Đukić. Pitali smo ga, pre svega, da li se nešto slično ranije već događalo u svetskoj politici, kao i šta u takvim slučajevima kaže diplomatska praksa. On kaže da u diplomatskoj istoriji, naravno, ima sličnih primera, ali da se u novije vreme nije dogodilo ništa slično.
„Interesantno je da se trenutno između dve velike države, dve velike sile, vodi jedan takav diplomatski rat, a da istovremeno nema naznaka kada bi on mogao da bude okončan“, kaže Đukić.
Vašington prvi počeo
Utisak je da je odgovor Vašingtona na ruske mere, odnosno odluka o zatvaranju konzularnih predstavništava, možda malo preoštra reakcija. Đukića smo pitali gde je tu navodni „reciprocitet“ na kojem se insistira?
„Mora se naglasiti da je Vašington prvi poveo ovaj rat u vezi sa smanjivanjem broja diplomatskih predstavništava i ograničavanjem nekih diplomatskih funkcija“, kaže on.
„Moskva je veoma dugo odlagala odgovor, i ako se pitate gde je kraj, pa kraj je tek kad se dve strane sporazumeju. Ali sporazuma još nema na vidiku. Razgovor Reksa Tilersona sa Sergejem Lavrovom ukazuje na to da je Tilerson želeo da ga lično obavesti o novim merama, i ruski šef diplomatije je izrazio svoje žaljenje. Moj utisak je da je Amerika preterala u diplomatskim ratovima koje vodi protiv Moskve“, kaže Đukić.
Nema mesta nervozi
Na pitanje kakvu reakciju Rusije očekuje, diplomata kaže da u svakom slučaju ne vidi prostor ni za kakve nervozne poteze.
„Moskva ni do sada nije bila sklona nervozi. Dosta dugo je odlagala da preduzme i ove prethodne korake, recimo, da zatraži da SAD samoinicijativno svedu broj diplomatskog i drugog osoblja na tu recipročnu brojku od 455 ljudi. Dakle, Rusija će, ja mislim, reagovati verbalno, i u toj reakciji ostaviće naravno prostor za neke kontramere, ali mislim da će sve to biti dosta suzdržano, a i ako i bude nekih poteza, mislim da će oni biti na nekom dosta dužem štapu“, zaključuje Đukić.
Sukob može da eskalira
Na pitanje šta bi se dogodilo ukoliko bi diplomatski sukob nastavio da esklira, odnosno šta bi, na osnovu njegovog iskustva, mogli da budu dalji koraci ukoliko se dodatno zaoštre odnosi dve strane, Đukić kaže da bi diplomatski i drugi personal u diplomatsko-konzularnim predstavništvima mogao dalje da se smanjuje, kao i da bi mogao da se smanji broj tih predstavništava u obe zemlje.
„Posledice toga, na praktičnom nivou, osetiće građani obe države. Oni to zapravo već osećaju, a od 2. septembra teže će dolaziti do viza, čekaće danima u redovima, i tako dalje. To je to što se tiče praktične strane stvari. Politički gledano, trend pogoršanja rusko-američkih odnosa bi trebalo da se zaustavi, jer to objektivno gledano nikome ne odgovara. Uprkos svemu što se događa, moj utisak je da Vašington, kroz diplomatske kontakte sa zvaničnicima u Moskvi, pokušava da na neki način objavi kraj diplomatskog rata sa Rusijom“, kaže na kraju razgovora za Radio Sputnjik diplomata Srećko Đukić.
