Kakav je stvarni motiv Kine da na predstojeći Samit BRIKS-a pozove predstavnike država koje nisu članice ove organizacije — Gvineje, Meksika, Tajlanda i Tadžikistana.
Da li je namera da se poveća snaga i uticaj BRIKS-a i mogu li te zemlje postati i formalne članice ove organizacije?
Profesorka na katedri za međunarodne ekonomske odnose i spoljnoekonomske veze na Moskovskom državnom fakultetu za međunarodne odnose podseća da Kina ima pravo da poziva druge države, jer ona to čini kao država predsedavajuća BRIKS-u.
„Kao drugo, Kina se uvek zalagala za za širenje saradnje i u tom smislu Peking otvoreno vodi aktivnu ekspanziju. Svi znamo, na primer, da se prisustvo Kine u Africi značajno proširilo i u investicionom, kao i u trgovačkom, ali i tehničkom smislu. Kina se otvoreno zalaže za proširivanje, ali nije sklona blokovskim podelama. U tome što je Kina pozvala još neke države na Samit ne vidim ništa senzacionalno ili loše. Štaviše, to bi mogla biti i dobra prilika za Rusiju da širi svoje interese.
Isačenko se, ipak, pita kako bi na primer Meksiko mogao postati članica formata (BRIKS), jer je ova zemlja već članica organizacije NAFTA, čime se isključuje mogućnost saradnje u okviru BRIKS-a.
„Generalno govoreći, ne mislim da će se BRIKS značajno širiti, jer ne postoji nikakva, takoreći „institucionalna privlačnost“. Ali, da, možda će biti jačanja saradnje sa drugim državama“.
Aleksandar Savčenko, Ekspert za međunarodnu i regionalnu ekonomiju država BRIKS, objašnjava da to nije organizacija u klasičnom smislu reči, kao što je to na primer NATO.
„Rusija je do sada najvećim delom uticala na dnevni red sastanaka u okviru ovog formata. Analitičar kompanije Goldman Saks dao je ime ovoj grupi zemalja koje su svojevremeno beležile najveći ekonomski rast, a i danas praktično predstavljaju polovinu svetskog ekonomskog potencijala i imaju sve mogućnosti da se i dalje razvijaju i da vode samostalnu politiku. Na primer, predsedniku Indije je na forumu u Sankt Peterburgu ovo i otvoreno rekao ruski predsednik Putin i to u prisustvu velikog broja stranih predstavnika. Pri tome je Putin stavio do znanja da Nemačka, na primer, nije u potpunosti samostalna u vođenju svoje politike, s obzirom da umnogome zavisi od američkog uticaja i oružja. Ali, eto, na primer, jedna od članica formata BRIKS-a, Indija, jeste samostalna.
Savčenko kaže da je BRIKS grupa država koje se osećaju prilično samostalno u ovom svetu i to je ono što ih objedinjuje.
„Broj tema na dnevnom redu na svakom samitu sve više se povećava i puni, takoreći, realnim sadržajem. Pojavljuju se zajednički finansijski projekti. Sa druge strane, na primer, u redove partnerske organizacije ŠOS stupile su Indija i Pakistan. Vidimo da se stvaraju nove organizacije i okupljanje država, odnosno, stvara se jedna alternativa postojećim organizacijama u višepolarnom svetu. Osim toga, važno je podvući da se ne stvaraju blokovi, već fleksibilnije strukture.
Poziv još nekim državama, kako kaže Savčenko, ne znači da ih iko na bilo šta primorava. Učestvovanje ovih novih država na predstojećem Samitu u Kini znači da je svakako prethodno obavljen pripremni rad i konsultacije sa obe strane.
U tom smislu ću pomenuti da kada je, na primer, Amerika rešila da gradi zid prema Meksiku, Meksikanci su odbili da kupuju američki krompir. To jest, u Meksiku se takođe mogu čuti oni koji zagovaraju vođenje nešto samostalnije politike, pa je ovaj poziv možda korak dalje u tom smislu.
„Zato možemo reći da se ovde radi o nastavku jednog odavno započetog procesa, razvoja delovanja u okviru formata BRIKS. Inače, osim ekonomske i političke, obavlja se i saradnja u kulturnoj i obrazovnoj sferi. I ovde počinju polako da se pridružuju države kojima se dopada ovakav vid saradnje. Recimo da je BRIKS zapravo format međunarodne saradnje koji odgovara tendencijama stvaranja višepolarnog i veoma raznolikog sveta“, ocenjuje Sevčenko.