„Mislim da bi trebalo da razjasnimo šta znači termin ’nezavisnost‘. Polazeći od procesa globalizacije, koji danas pratimo u savremenom svetu, teško se može reći da postoje zemlje koje su u potpunosti suverene i nezavisne. Postoji tek nekoliko zemalja koje mogu sebi da dozvole da samostalno određuju svoju unutrašnju i spoljnu politiku, a takođe i da utiču na definisanje spoljne i unutrašnje politike drugih zemalja. Ukrajina toj grupi svakako ne pripada. Ona se može okarakterisati kao država sa ograničenim suverenitetom, jer, kao što znamo, danas se u Kijevu čitav niz odluka o spoljnoj i unutrašnjoj politici ne donosi na osnovu nacionalnih interesa, već na osnovu volje ukrajinskih zapadnih partnera, pre svega Sjedinjenih Država“, kaže za Sputnjik ukrajinski analitičar Denis Denisov, direktor Instituta za mirovne inicijative i konfliktologiju.
Dokaz tome je, ističe ekspert, između ostalog, i aktuelna poseta šefa Pentagona Džima Matisa Kijevu.
„Juče smo na paradi u Kijevu, posvećenoj 26-godišnjici nezavisnosti Ukrajine, mogli da vidimo kako do predsednika Ukrajine, s njegove desne strane, stoji američki ministar odbrane, što je, po mom mišljenju, više nego simbolično, a mogli smo da vidimo i kako po centralnoj ulici Kijeva marširaju vojne jedinice zemalja koje se mogu smatrati agentima uticaja SAD u Evropi. Dakle, da li je Ukrajina stekla nezavisnost? Može se konstatovati da nije, a u poslednje tri i po godine, posle državnog prevrata, vlasti su učinile sve da država bude pod još jačom kontrolom spoljnih sila“.
Donald Tramp je tokom predizborne kampanje obećavao da se Amerika, nakon što on dođe na vlast, više neće mešati u unutrašnja pitanja drugih zemalja. Međutim, sada vidimo da šef Pentagona dolazi u Ukrajinu da pregovara o ozbiljnim isporukama smrtonosnog oružja, i to pokreće pitanje — da li ta poseta ubija svaku nadu da će SAD ikada ostaviti Ukrajinu na miru?
„Mislim da tu nadu ubija nešto drugo, a to su nacionalni interesi Amerike, koja doživljava Ukrajinu kao tampon-državu u okviru geopolitičkog sukoba sa Rusijom. O tome bez ustručavanja pričaju i u SAD, a Vašington se prema Kijevu ponaša kao gazda prema podređenom. Ozbiljni analitičari nemaju nikakvih iluzija o tome da će SAD napustiti Ukrajinu. Govorili ste o Trampovim izjavama, i zaista se stekao utisak da će nakon što on postane predsednik Sjedinjene Države izaći iz Ukrajine, sa Bliskog istoka, iz Avganistana. Ali svedoci smo sasvim drugačije tendencije — vojno i političko prisustvo SAD u drugim regionima samo se povećava. Međutim, trebalo bi istaći i činjenicu da je politički sistem SAD izgrađen tako da predsednik ne može samostalno, na osnovu svojih ubeđenja i svog mišljenja, da donosi takve odluke. A kao što znamo, Kongres i Senat se po brojnim pitanjima veoma nelojalno odnose prema Trampu i prisiljavaju ga da donosi odluke koje nisu u skladu sa njegovim predizbornim obećanjima i njegovim ubeđenjima“, kaže Denisov.
Neki analitičari navode da u poslednje tri godine u Kijevu termin „nezavisnost Ukrajine“ podrazumeva „nezavisnost od Rusije“. Kijev na svaki način pokušava da „zbriše“ sve što je rusko, da se potpuno odvoji, otcepi od „ruskog sveta“.
„Velika većina Ukrajinaca ne smatra sebe drugačijim od ’ruskog sveta‘. Druga stvar je što oni sam taj naziv ne doživljavaju uvek pozitivno. Ali po demografskim, socijalnim, etničkim karakteristikama, oni prirodno čine deo ’ruskog sveta‘. I kao logičan nastavak toga, nameće se pitanje — da li je moguće prestati biti deo ’ruskog sveta‘? Za to je potrebno da se odreknete velikog niza ozbiljnih, najvažnijih, fundamentalnih karakteristika svog naroda. To jest, trebalo bi se odreći svog jezika, religije, etničke samoidentifikacije i sličnih kriterijuma, kojih ima barem 50. Tu je i zajednička istorija. Druga stvar je što politička elita Ukrajine nameće na teritoriji države projekat anti-Rusije, čini sve moguće da preformatira ukrajinskog čoveka i ukrajinsko društvo, i pokušava da nametne, rekao bih, zapadne vrednosti. Ali, u većini slučajeva to su antivrednosti — jer u okviru tradicionalnog društva gej parade sigurno ne mogu da svedoče o nekakvom napretku države i društva, već naprotiv — degradiraju ga. Pritom, politička elita, koja propagira te zapadne vrednosti, sve radi suprotno od tih vrednosti, pa tako danas Ukrajina ostaje jedan od svetskih lidera po nivou korupcije“.
Denisov takođe ističe da se danas ne može govoriti ni o kakvoj demokratiji u Ukrajini jer „alternativna gledišta vlast ne doživljava kao povod za diskusiju, već kao povod za represiju“.
„Postoje dve paralelne realnosti u Ukrajini: imaginarna realnost, koja preovladava na televiziji, internetu, u štampi i koja govori o nekakvim mitskim uspesima u poslednje tri i po godine. I takođe postoji stvarna realnost, koja govori o tome da je Ukrajina pala na nivo najsiromašnije zemlje u Evropi, da penzioneri i ljudi koji primaju minimalac ne mogu da se prehrane, da prežive. To je prava realnost. Pritom, ove dve realnosti, koje imaju određene protivrečnosti, u potpunosti koegzistiraju u jednoj državi, u jednoj Ukrajini. Kao rezultat toga, zemlja je u ćorsokaku, bez jasnih perspektiva — ne za razvoj — već za samoodržanje“.
U trenutku raspada Sovjetskog Saveza i stvaranja nezavisne države, Ukrajina je bila zemlja sa savremenom industrijom i naukom, razvijenom poljoprivredom, sa dobrim sistemima obrazovanja i zdravstva. Neki su je čak nazivali „drugom Nemačkom“ po potencijalu.
Imala je ogroman potencijal i jaku industriju, koju je nasledila od SSSR-a. Međutim, danas — 26 godina kasnije — veći deo tih fabrika se zatvara ili je već zatvoreno: „Južmaš“, „Antonov“, „Zaporožstalj“, Odeška naftna rafinerija, Marijupoljski metalurški kombinat… Analitičari ističu da je Ukrajina danas najsiromašnija zemlja Evrope, sa monopolskom ekonomijom, izraženom korupcijom i niskim standardom života.
Monopolizacija je zahvatila tržište električne energije, metalurgije, uglja i hemijske industrije, a stigla je i do poljoprivrede. Prosečna plata u poslednjih godinu dana povećana je za 40 odsto, i sada iznosi oko 240 evra.
Prema podacima Svetske banke, realni BDP Ukrajine je za četvrt veka nezavisnosti opao za 35 odsto. Neki analitičari navode da je BDP Ukrajine po glavi stanovnika po paritetu kupovne moći između Svazilenda i Gvatemale.
„Nažalost, Ukrajina se našla u društvu takvih ’naprednih‘ zemalja, neka se ne uvrede, neka mi oproste predstavnici Svazilenda i Gvatemale. Ali kao što znamo iz proračuna MMF-a, a iste prognoze ima i Svetska banka, Ukrajini je potrebno oko 20 godina da bi se vratila na nivo na kojem je bila 2013. godine po BDP-u. A šta to, u stvari, znači? To znači da je Ukrajina postala država bez budućnosti. Ispostavilo se da je potpisivanje Sporazuma o zoni slobodne trgovine i pridruživanju EU bio promašaj, zahvaljujući čemu je praktično uništen čitav niz preostalih visokotehnoloških kompanija u Ukrajini. I s tim u vezi, mislim da je veoma prikladno setiti se izjave američkog ambasadora u Kijevu, koji je rekao da Ukrajina može u potpunosti da pretenduje na ulogu agrarne supersile. I zapravo, ove lepe reči prati potpuno katastrofalna budućnost. To jest, Ukrajina je osuđena na uzgajanje krompira, paradajza i drugih poljoprivrednih proizvoda za Evropljane i za druge države, ali zbog toga se ne može govoriti o nekakvim tehnološkim naprecima. Ukrajinska visokotehnološka industrija uvek je bila deo sovjetskog sistema, a kasnije je bila tesno povezana sa ruskom industrijom. Bez ovih veza ona ne može da preživi, a dokaz tome je činjenica da se sada zatvaraju velike fabrike, koje su svojevremeno proizvodile avione i druge letelice, oružje, vojnu tehniku i druge visokotehnološke proizvode. Rukovodstvo Ukrajine je svesno odlučilo da sprovede deindustrijalizaciju zemlje, zarad ličnih interesa i zarad famoznih evrointegracija i članstva u evropskom društvu, od kojih obični ljudi, koji žive u Ukrajini, nemaju ništa“, zaključuje Denisov.
Eksperti takođe podsećaju da se Ukrajina danas nalazi u stanju raspada — „otišao“ je Krim, a Kijev je izgubio kontrolu nad Donbasom — kijevske vlasti ratuju protiv svojih građana na istoku zemlje. Prema podacima UN građanski rat u Donbasu odneo je oko 10.000 života, mada se procenjuje da je žrtava daleko više.
Broj stanovnika je u ovoj „slobodnoj, demokratskoj i evropski orjentisanoj zemlji“ smanjen za oko devet i po miliona — sa 51,84 koliko je bilo 1990. godine na 42,35 miliona 2017. Od toga još najmanje pet miliona živi i radi van granica zemlje, pa se procenjuje da u Ukrajini danas stalno živi oko 37 miliona ljudi. Takva depopulacija, čini se, nije zabeležena ni u jednoj drugoj zemlji sveta.
Po svemu sudeći, Dan nezavisnosti se u Ukrajini slavi paradom, vatrometima i očigledno — nezavidnim dostignućima.
