Činjenica da politički haos u Prištini može i te kako da naškodi i Beogradu nije ništa ako se u obzir uzme ono što bi nova vlada Kosova mogla da priredi Srbiji. Kako nezvanično saznajemo, uporedo sa pregovorima oko buduće parlamentarne većine u prištinskom parlamentu, teku i pripreme za transformaciju Kosovskog bezbednosnog korpusa u Vojsku Kosova, čije formiranje će biti prva stavka nove vlade i parlamenta u Prištini.
Naime, kako prenose naši dobro obavešteni izvori, albanske stranke, pre svih, partija Hašima Tačija, kojom rukovodi Kadri Veselji (DPK), obezbedila je tri od četiri manjinska glasa za izglasavanje Zakona o formiranju vojske Kosova.
Zasad su dva sigurna — jedan iz Bošnjačke zajednice, a drugi iz srpske (nije sa liste Srpska). Za oba ova poslanika već su predviđene funkcije u parlamentu Kosova čim ovaj bude oformljen. Treći glas Tači očekuje od Crnogoraca sa Kosova, koji je još u februaru najavio da će odmah po formiranju skupštine doneti Ukaz priznanju o crnogorske zajednice na Kosovu, čime će oni steći pravo na jedno poslaničko mesto u Skupštini Kosova.
Iako sada ne izgleda tako, može se očekivati da će politički dogovor u Prištini „pasti“ u prvoj nedelji septembra, ako ne i ranije. Kako se saznaje, Zakon o vojsci Kosova mogao bi da se nađe na stolu pre lokalnih izbora na Kosovu, koji su zakazani za 22. oktobar ove godine.
S obzirom na to da su neki politički predstavnici Crnogoraca sa Kosova već preko albanskih lista, odnosno koalicije PAN, učestvovali na izborima, očekuje se da, odmah po formiranju parlamenta i vlade, Tačijev ukaz bude usvojen, čime bi automatski i crnogorska manjina sa Kosova dobila zvanično mesto u parlamentu (stolicu bi im ustupila stranka DPK).
Predstavnici Crnogoraca sa Kosova nisu želeli da razgovaraju na ovu temu za naš portal, uz napomenu da treba sačekati, i videti prvo da li će „Albanci održati riječ“.
Tu „riječ“, kako reče naš sagovornik, dogovorili su još pre crnogorskih izbora Milo Đukanović i Hašim Tači, tokom Milove posete Prištini.
No, da je ona stara poslovica „gde ima dima, ima i vatre“ tačna, moglo se zaključiti posle nedavne sednice Sveta bezbednosti UN, gde je posle verbalnog okršaja ministra spoljnih poslova Srbije Ivice Dačića i predstavnice Kosova u Americi Vljore Čitaku, Udruženje Crnogoraca sa Kosova stalo na stranu kosovske predstavnice. Oni su saglasni sa rečima ambasadorke Vljore Čitaku, koje je izgovorila na sednici Ujedinjenih nacija „da je Kosovo nezavisna država koja pripada Albancima, Srbima, Crnogorcima, Romima, Turcima i svim ostalim građanima“.
„Udruženje je ocenilo da je to potvrda institucija Kosova da će crnogorska zajednica u najkraćem mogućem roku postati ustavna kategorija“, navodi se, između ostalog, u saopštenju koje je izdalo ovo Udruženje.
Podsećanja radi, NATO, ali i međunarodna zajednica, jasno su stavili Prištini do znanja da nije moguće da dobije vojsku ako u parlamentu za to ne dobije i podršku manjinskih zajednice, kako Ustav Kosova i nalaže. Inače, na Kosovu deluje nekoliko stranaka i udruženja sa prefiksom „crnogorski“, a to su Udruženje Crnogoraca Kosova, Nove Snage, Narodna crnogorska partija Kosova, Udruženje Crnogoraca Kosova „Lovćen“, Crnogorska liberalna stranke i Udruženje Crnogoraca Kosova „Matica“.
U martu ove godine usvojena je i Strategija o integraciji i afirmaciji Crnogoraca u kosovsko društvo. Najneverovatnije je to da je na Kosovu registrovano samo 19 Crnogoraca koji su ostali tamo da žive, od 30.000, koliko ih je tamo živelo pre 1999.
