Poslednji put Netanijahu i Putin su se sastali u martu u Moskvi. Na početku današnjeg susreta u rezidenciji ruskog predsednika Bočarov ručej u Sočiju, izraelski premijer je poručio da je veoma važno pobediti DAEŠ zajedničkim naporima. On je, međutim, dodao da se ne sme ni na trenutak zaboraviti na pretnju koju Iran predstavlja za Izrael, ali, kako tvrdi, i za ceo svet.
Predsednik Rusije visoko je ocenio nivo saradnje sa Izraelom, kao i mogućnost da se odmah razmotre sva aktuelna pitanja. „Veoma sam zadovoljan što imamo tako efikasan mehanizam saradnje, između ostalog i na najvišem nivou“, rekao je Putin.
Sergej Balmasov sa Instituta za bliskoistočne studije Ruske akademije nauka ističe da Rusija i Izrael imaju dobru saradnju kada je u pitanju Sirija, ali da Tel Aviv ne želi da učestvuje u međunarodnim formatima zato što ne želi da preuzima obaveze i odgovornost za budućnost Sirije.
„Izrael je zainteresovan da DAEŠ bude poražen što pre, jer od toga zavisi njegova bezbednost, ali uvek drži na umu scenario raspada Sirije. Tel Aviv ima određene interese u Siriji, pre svega u regionima u kojima žive Druzi. Zato pripadnici izraelskih tajnih službi odavno obavljaju zadatke ’na terenu‘. Bez obzira na sve to, Moskva smatra da je neophodno sarađivati sa Izraelom“, objašnjava ruski stručnjak.
On kao posebno ističe da, kada je reč o Siriji, Netanijahu, iako gleda svoje interese, nikada ne koristi jezik ultimatuma, za razliku od zvanične Ankare.
Po mišljenju Slobodana Jankovića sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu, za sirijsku krizu je najbolje da se Izrael što manje meša u nju.
„Uloga Izraela u samom sirijskom sukobu je destruktivna. Svako ko je proučavao sirijsku krizu zna da Izrael ima svaki interes da rat u Siriji traje, da se ta zemlja trajno oslabi, a po mogućstvu i raspadne“, kaže Janković za Sputnjik.
On dodaje da i sama mapa sukoba u Siriji dovoljno govori, jer pokazuje da godinama uz Izrael nema nijedne teritorije koju kontrolišu zvanične sirijske vojne snage nego postoji jedan jedini izdvojeni delić DAEŠ-a baš uz Izrael i drugi deo koji kontrolišu tzv. demokratski ili umereni pobunjenici.
„Od 2012. Izrael i zvanično leči ranjenike tzv. opozicije, a u više navrata je bombardovao položaje sirijske vojske“, podseća naš sagovornik.
Što se tiče antiiranske retorike Netanijahua, na pitanje može li Rusija da bude amortizer u sučeljavanju između Izraela i Irana, Janković kaže da je to teško izvodljivo.
„Izrael stalno priča da je Iran pretnja za ceo svet, iako nije tako, jer Iran nikoga nije napao u poslednjih 100 godina. On svojom veličinom i veličinom svoje vojske predstavlja potencijalnu pretnju i jeste u neprijateljskim odnosima sa Izraelom, ali ono što smeta Izraelu jeste to što Iran direktno sarađuje sa Hezbolahom, pa je duhovni vođa tog pokreta sam ajatolah Hamnej“, objašnjava Janković, ocenjujući da zbog svega toga nema velike šanse da dođe do nekog približavanja stavova između te dve zemlje.
Ključ sastanka Putina i Netanijahua, prema njegovim rečima, jeste u tome da Rusija garantuje Izraelu da neće biti nikakvih posledica po izraelsku bezbednost zbog stabilizacije situacije u Siriji.
Sergej Balmasov ističe, s druge strane, da Rusija i Iran jesu saveznici, ali istovremeno i konkurenti.
„Moskva i Teheran imaju dobru vojnu saradnju u Siriji, ali Moskva je svesna da u politici Iranci igraju duplu igru. Rusija neće kvariti odnose sa Iranom, ali neće kvariti odnose ni sa Izraelom zbog Irana. Naravno da je ’strateško prijateljstvo‘ između Moskve i Tel Aviva nemoguće, ali Rusija i Izrael žele da sačuvaju normalnu, konstruktivnu saradnju“, navodi Balmasov za Sputnjik.
Pozitivna stvar je što Netanijahu poziva na objedinjavanje napora u borbi protiv DAEŠ-a, a Janković podseća da je izraelski premijer rekao da njegova zemlja hoće da učestvuje u zajedničkoj borbi protiv islamskog terorizam, ali da ta borba ne sme da podrazumeva jačanje Irana i Hezbolaha, pogotovu njihovog prisustva u samoj Siriji.
Janković napominje da je Rusija svesna izraelske politike. Izrael je, kaže on, još 1982. godine predstavio plan Odeda Jinona, koji je predviđao rasturanje bliskoistočnih muslimanskih država na manje jedinice, upravo da bi lako mogao da se obračuna s njima ukoliko one žele novo neprijateljstvo.
„Slični planovi su se pojavljivali još nekoliko puta u javnosti: 1996. kada je grupa američkih neokonzervativaca baš za potrebe Benjamina Netanijahua pravila novu strategiju koja se zvala ’Klin brejk‘, ili jasan raskid sa dosadašnjim načinom delovanja, koji su oni smatrali suviše pacifičkim. Oni je predviđao promenu vlasti u Iraku, razbijanje Iraka i potom razbijanje Sirije. Taj plan podrazumeva i stvaranje kurdske države“, opisuje naš sagovornik.
Rusija je, kako ističe, i na svojoj koži osetila izraelsko delovanje 2008. kada je Izrael naoružao i trenirao gruzijsku vojsku baš za napad na Južnu Osetiju, posredno na Rusiju. „Dakle, u više instanci Rusija je imala posredne sukobe sa Izraelom ali zbog opšteg sukobljavanja sa mnogim zemljama Zapada Rusija taktički gleda da ima dobre odnose s Izraelom, tim pre što u toj zemlji ima dosta ljudi poreklom iz Rusije koji imaju i svoju partiju, čiji je šef Avigdor Liberman jedan od najznačajnijih političara“, kaže Janković u razgovoru za Sputnjik.
