Formiranjem Nezavisne države Hrvatske uspostavljeno je novo društveno ustrojstvo i sve je bilo podređeno prevaspitavanju svekolikog stanovništva. Tako je donesen i poseban pravilnik o načinu organizacije dece i mladeži u NDH, navodi hrvatski portal „Ekspres“.
Petar Macut navodi da prve naznake rešavanja problema „ustroja mladeži“ u Ustaškom pokretu nalazimo već u maju osnivanjem „zapovedništva za predvojničku obuku“, kao i radne službe mladosti.
Krajem juna poglavnik donosi Odredbu o sastavu Ustaškog pokreta koji se deli na tri grane: Političko-organizacijsku, Ustašku vojnicu i Ustašku nadzornu službu.
„Briga o mladeži pripala je grani političke organizacije pokreta. ’Posebno polje rada jeste organizovanje i odgoj Ustaškog podmlatka unutar Ustaškog pokreta, koji će biti svrstan u postrojbe‘. Iz tako nedefinisane odredbe jasno se vidi da konačna odluka o načinu ustroja mladeži još nije donesena. Taj problem rešen je Zakonskom odredbom o osnivanju Ustaške mladeži od 12. jula 1941. godine. Celokupna mladež svrstana je u četiri starosne grupe podeljene po polovima. Ustaška uzdanica okupljala je decu od 7 do 11 godina. Ustaški junaci su bili deca od 11 do 15 godina. Ustaška Starčevićanska mladež obuhvatala je mladež od 15 do 18 godina. Mladež na fakultetima su sačinjavali svi sveučilištarci i sveučilištarke, koji su već ranije organizovani u posebnom stožeru“, navodi Macut.
Najmlađem delu Ustaške mladeži bio je posvećen i istoimeni časopis „Ustaška uzdanica“ koji je izlazio od 1. oktobra 1941. do 1945. godine.
Na prvi pogled može da se učini kao sasvim obična štampa za decu zato što su naslovnicu krasile šarolike ilustracije, često prikazujući zaigranu decu pod budnim okom ustaša, ali reč je bilo o indoktrinaciji.
Bio je toga potpuno svestan i Julije Makanac, tadašnji šef Ustaške mladeži, koji je najviše vremena posvetio ispravnom tumačenju „povesti“. Kako to Macut tvrdi, svojim intelektualnim radom Makanac je kao autor niza brošura političko-propagandne provenijencije znatno uticao na formiranje stavova članova Ustaške mladeži.
Macut napominje da je tokom 1942. godine časopis „Dužnostnik“ zamenio pojedine časopise namenjene različitim dobnim kategorijama Ustaške mladeži.
Makanac je 1942. godine izdao čak i smernice za rad upravnika za duhovni odgoj: „Zadatak je upravnika odeljenja za duhovni odgoj da se pobrinu da svi oni duševni i idejni sadržaji, što se u tim izdanjima nalaze, zaista prodru u dušu i misao onih kojima su namijenjeni“.
Kako je izgledala ustaška „štampa“ možete videti OVDE.
