Ove priče, koje na najdublji način humanizuju životinje, kriju najjeziviju moguću notu, zbog čega decenijama, ako ne i vekovima, ne prestaju da fasciniraju ljubitelje bizarnog.
Predstavljamo vam decu koju su odgojile životinje i koja su, uprkos svemu, preživela daleko od civilizacije.
Djevojčice Kamala i Amala koje je odgojila vučica
Romul i Rem su, bez sumnje, najpoznatiji par koji su odgojili vukovi, ali su ove dve devojčice svakako najpoznatije među istorijski potvrđenim slučajevima. Pronađene u čoporu vukova oktobra 1920. godine, vraćene su u svoje selo u Indiji nakon što su meštani pogubili njihovu „divlju porodicu“.
Godinama meštanima nije bilo jasno kako su ove devojčice preživele u divljini, a prema lokalnom predanju, imale su izražene prednje zube i vilicu i često su im oči sijale u mraku.
Nažalost, mlađa devojčica Amala ubrzo je preminula, dok je Kamala vremenom naučila da hoda i da se normalno hrani. Kamala je tokom života ukupno naučila svega 50 reči.
Devojčica koju je odgojila medvedica
Ovaj slučaj je jedinstven u svetu! Naime, lovci su tokom jedne hajke bili šokirani kada su ugledali medvedicu kako drži devojčicu.
Pomislivši da je dete u opasnosti, oni su jadnu medvedicu upucali i ostali sleđeni od iznenađenja kada je devojčica legla preko „mame“ i nije želela da se pomeri od nje.
Vraćena je u civilizaciju, ali nikada nije jela kuvanu hranu, već isključivo sirovo meso.
Pravi Tarzan — dečak koga su odgojili majmuni
Maleni Džon Sebuda iz Ugande nestao je 1988. godine, kada mu je otac ubio majku. Smatra se da je dete, koje je tada imalo dve godine, otac ostavio u šumi da ne bi morao da se brine o njemu. Tri godine nakon nestanka, pronašle su ga drvoseče — bio je nag i imao je duge nokte.
S obzirom na to da je tri godine živeo sa čoporom divljih majmuna, Sebuda se veoma spretno pentrao po drveću. Nekoliko godina kasnije izjavio je da su ga majmuni naučili da pronađe hranu i da su ga prihvatili kao svog.
Dečak kojeg su odgojile gazele i koji nikada nije pronađen
Žan-Klod Oger, antropolog iz Baskije, na jednom od svojih brojnih putovanja uočio je krajnje nesvakidašnji prizor u Siriji — čopor gazela i dete koje baulja iza njih pokušavajući da oponaša njihove zvuke.
Dete je instinktivno trzalo mišiće kao gazela i jelo je korenje kao i ove životinje. Ljudi su na osnovu Ogerovog svedočenja pokušali da pronađu dečaka 1966. godine, ali nisu uspeli.
