O imenovanju Antonova na mesto ambasadora Rusije u SAD šuškalo se već mesecima, a mnogi ruski zvaničnici i analitičari su ocenili da je takav izbor „dobar potez Kremlja“, s obzirom na njegovo bogato iskustvo u diplomatiji i vojnom resoru.
Antonov ima više od 30 godina diplomatskog iskustva, važi za autoritativnog čoveka i teškog pregovarača.
Eksperti smatraju da će mu u Vašingtonu najviše značiti iskustvo u pregovorima o razoružanju, jer upravo je Antonov predvodio rusku delegaciju na pregovorima o smanjenju strateškog naoružanja.
Osam rundi pregovora završeno je potpisivanjem Sporazuma o daljem smanjenju i ograničenju strateškog naoružanja. „Novi START“ potpisali su 2010. godine u Pragu tadašnji predsednici Rusije i SAD, Dmitrij Medvedev i Barak Obama, a to se smatralo pomakom u odnosima dveju sila.
Karijera Anatolija Antonova naglo je uzletela 2004. godine, upravo kada je stao na čelo odeljenja Ministarstva spoljnih poslova Rusije za pitanja bezbednosti i razoružanja. Nezvanično su tu strukturu zvali i „odeljenjem bez prava na grešku“.
Od 2011. do 2016. godine bio je zamenik ministra odbrane Rusije, posle čega se ponovo, krajem prošle godine, vratio u Ministarstvo spoljnih poslova.
Antonov je poznat i kao pobornik čvrstog stava prema Zapadu, a nalazi se i na sankcionom spisku EU, Kanade i Ukrajine.
Antonov ima 62 godine, završio je 1978. prestižni moskovski fakultet MGIMO, doktor je političkih nauka, govori engleski i burmanski jezik.
On će na mestu ruskog ambasadora u SAD zameniti Sergeja Kisljaka, koji je tu funkciju obavljao od 2008. godine, a kojeg su zapadni mediji nazivali „najopasnijim ruskim diplomatom u Vašingtonu“.
Novi ruski ambasador dolazi u Vašington u trenutku kada se predsednik SAD Donald Tramp u toj zemlji suočava sa žestokim kritikama zbog navodnih tajnih veza sa Kremljom i kada se vodi istraga zbog navodnog mešanja Rusije u američke predsedničke izbore. Antonov stiže u Vašington i u jeku napetosti između ovih zemalja i nakon što su SAD uvele novi paket sankcija protiv Rusije.
Analitičari ocenjuju da pred Antonovom sada stoje teški zadaci, i da mu boravak u Vašingtonu neće biti baš prijatan.
„Ovo je najveća kriza u rusko-američkim odnosima, postoji pretnja od eskalacije sukoba, odnosno povlačenja nekakvih neprijateljskih koraka od strane SAD. To znači da će on stalno morati da radi u nekoj napetoj atmosferi, iščekujući nekakve neprijateljske poteze, počev od onih velikih — na međunarodnom nivou — do nekih sitnijih, koji našim diplomatama u Vašingtonu otežavaju život. Siguran sam da je on spreman da odgovori na sve takve situacije, iskušenja i izazove“, kaže za Sputnjik Bogdan Bespaljko, član Saveta za međunacionalne odnose.
Eksperti smatraju da je izbor Antonova na mesto ambasadora Rusije u SAD važan signal Vašingtonu o spremnosti na konstruktivan dijalog, na prvom mestu u rešavanju gorućih pitanja, među kojima je zajednička borba protiv terorizma u Siriji.
Bespaljko takođe ističe da postoji nada da će se odnosi dveju zemalja poboljšati.
„Svakako se treba nadati, jer čak i u najtežim trenucima Hladnog rata između Sovjetskog Saveza i SAD nastupali su momenti ’popuštanja‘. Čak i kada se činilo da je nuklearni rat neminovan, uspevali smo da postignemo nekakav kompromis. I, recimo, u karipskoj krizi prvo su se povukle SAD, zahvaljujući čemu je ta kriza i rešena. Ceo svet je stajao na ivici rata — nuklearnog, svetskog. Ipak, svi znamo kako je ta kriza završena, pa se nadamo da će se i ove nove krize rešiti. I oni ljudi koji jako žele da zapale nekakav ’fitiljčić‘ svetskog rata, ne opravdavaju svoje nade. Ali, mi ćemo svoje opravdati“, poručio je Bespaljko.
Ruski mediji su zimus pisali da je odluka o imenovanju Antonova na to mesto doneta još jesenas, kada se verovalo da će na predsedničkim izborima u SAD pobediti Hilari Klinton. Moskva je, kako se pisalo, smatrala da će odnosi dveju zemalja ostati zategnuti, i zbog toga je Antonov, kao pobornik čvrstog stava prema Zapadu, bio glavni kandidat.
Inače, ruski analitičari podsećaju da se ruska diplomatska praksa po kojoj mandat ambasadora traje četiri-pet godina ne primenjuje kada su u pitanju SAD. U Vašingtonu su sovjetske diplomate radile godinama, pa i decenijama, dovoljno je setiti se legendarnog sovjetskog diplomate Anatolija Dobrinjina, koji je na mestu ambasadora u toj zemlji bio pune 24 godine, od 1962. do 1986.
