Viceadmiral Takijiro Oniši (53), zapovednik prve mornaričke vazdušne flote i jedan od admirala koji su uživali ugled u ondašnjem društvu Japana, izvršio je 16. avgusta 1945. ritualno samoubistvo (sepuku). Pre samog čina pozvao je sve mlade ljude na obnovu Japana i da rade na uspostavljanju mira među narodima. Takođe, u svojoj oproštajnoj poruci poslao je i izvinjenje za 4.000 pilota koje je poslao u smrt.
Kako bi dodatno iskazao svoju pokornost, nije koristio usluge „kaišakunina“ (asistenta koji posle rezanja utrobe odseče glavu), pa je nakon reza utrobe umirao 15 sati.
Žrtva za cara
Japan je za kamikazama posegnuo tek krajem rata, 1944. godine. U oktobru te godine su sa žaljenjem zaključili da nisu u stanju zaustaviti napredovanje američke vojske i saveznika.
Nalazili su se u bezizlaznoj situaciji. Imali su sve manje iskusnih pilota, a pošiljke novih aviona nisu stizale na vreme.
Admiral Oniši zalagao se za udvostručavanje letačkog osoblja koje bi trebalo da okrene novi list u ratu sa SAD. Njegova ideja je bila stvaranja pilota koji će se žrtvovati za cara, tzv. „dobrovoljne jedinice za smrt“. Trebalo je da one Amerikance da nateraju na povlačenje.
„Moramo poslati naše ’ziroe‘ (tip japanskog lovca) pune eksploziva u samoubilačke misije na neprijateljske met“, predložio je.
Vojni vrh je to prihvatio. Po njegovoj ideji avioni „Micubiši A6 Ziro“ opremili su se sa bombama od 250 kilograma. Takvim avionom pilot bi se slupao o nosač aviona.
Pobili oko 5.000 američkih mornara
Prvi uspešni napad kamikaza (japanski: božanski vetar) desio se 25. oktobra 1944. kada su nekoliko desetina aviona „Ziro“ napali američke eskortne nosače. Izvela ga je 201. vazduhoplovna mornarička divizija pod Onišijevim vođstvom i tada su potopili 11, a oštetili 89 brodova.
Do kraja rata 3.862 japanska mladića pokušala su se zabiti ili su se zabila u brojne američke ratne brodove i tako pobili 5.000 američkih mornara.
Najviše kamikaza, njih oko 2.000, izginulo je od aprila do jula 1945. u borbama za Okinavu.
Mač kojim se Takijiro Oniši dokrajčio čuva se u vojnom muzeju u Tokiju. Njegov pepeo nalazi se na dva mesta. Deo je u hramu u Jokohami a deo na javnom groblju u selu Ašida.
