Ukoliko Pjongjang odluči da ispita novu interkontinentalnu balističku raketu ili da napadne Ameriku, Pentagon će pokušati da je presretne uz pomoć svog kopnenog sistema protivraketne odbrane. Rakete-presretači koje promaše ciljeve nastaviće da lete i moguće je da će se vratiti u atmosferu iznad teritorije Rusije. To bi mogao da bude veliki problem, piše autor teksta u „Nešenel interestu“.
Prema mišljenju stručnjaka, neophodno je da Amerika pod hitno razgovara s Rusijom o toj mogućnosti, kako bi se izbegla nepoželjna eskalacija sukoba. Dve zemlje bi trebalo da analiziraju svoje planove i sistem za prethodno upozoravanje.
Rusija bi projektil mogla da detektuje kao samostalnu interkontinentalnu balističku raketu, što stvara opasnost da dve zemlje izvrše nuklearne napade jedna na drugu.
„Iz Rusije trajektorije raketa mogu da izgledaju prilično slično, posebno ukoliko je operater na radaru pod stresom ili se na njega vrši pritisak. Nevažno je koliko ranije je dužan da reaguje ruski sistem predupređivanja na papiru, u realnosti i u praksi on pokazuje mnogo manje upečatljive rezultate“, navodi list mišljenje jednog od američkih eksperata.
Prema mišljenju pojedinih stručnjaka, nije ni važno da li bi raketa-presretač ušla u atmosferu iznad Rusije nego da li bi se našla u zoni vidljivosti za ruske radare. A Rusija, prema njihovoj oceni, deluje po sistemu „autolansiranje na signal upozorenja“.
Mnogo zavisi od toga kuda bi svoje rakete usmerila Severna Koreja. Ako bi one krenule prema Havajima, američke rakete-presretači bi poletele mnogo južnije od granica Rusije. Ako bi Pjongjang napao Severnu Ameriku, Rusija bi neizostavno presekla rakete koje bi poletele kao odgovor. U zavisnosti od momenta poletanja američkih presretača, njihova trajektorija može da varira od Dalekog istoka do evropskog dela Rusije.
Ima, uostalom, i stručnjaka koji navode da bi čak i u ranijim vremenima Sovjetski Savez radije izabrao pojedinačni napad na svoju teritoriju nego lansiranje rakete kao odgovor, posebno u tako neočekivanim okolnostima. Od devedesetih godina ruski sistem za upozoravanje je postao mnogo savršeniji, navode oni. Niko, međutim, nije zaštićen od slučajnosti i grešaka.
Rusija, izgleda, uopšte nije uznemirena zbog ove mogućnosti, navodi autor teksta. „Biće nam drago ako se presretači nađu na našoj teritoriji kako bismo ih proučili“, navodi list reči ruskog politikologa. „Kako god bilo, verovatnoća da će oni pasti na naseljenu teritoriju na ruskom Dalekom istoku veoma je mala“, dodaje on.
Ruske stručnjake čudi to što američke rakete nemaju sistem samouništenja, koji bi sprečio da one padaju tamo gde ne treba. Amerikanci to objašnjavaju time što presretači nisu napunjeni, oni neprijateljsku raketu obaraju uz pomoć udara.
Ostaje pitanje, čak i ako Rusija i SAD uspostave neko konsultativno telo, da li će biti dovoljno vremena da se reši problem, jer je reč o „minutima“ — i sami predsednici će za presretanje saznati tek nakon što se ono dogodi.
Zbog toga Sjedinjene Američke Države treba da se konsultuju s Moskvom povodom eventualnog presretanja severnokorejskih raketa iznad teritorije Rusije i da na vreme zaključe sporazum.
Čak i u takvom slučaju, prilikom presretanja Vašington će morati da računa na to da će sistem prethodnog upozorenja Rusije raditi korektno i da Kremlj neće započeti neželjeni nuklearni rat, zaključuje novinar „Nešenel interesta“.
