NATO se previše umešao u unutrašnja pitanja u BiH i kreira stvari tako da Bosna bude formalno proglašena za članicu tog saveza bez pristanka Republike Srpske. Time se, prema rečima Milorada Dodika, krši princip dobrovoljnog pristupanja Alijansi. Takva politika, kaže, odgovara prvenstveno Bošnjacima, a RS se tako dovodi pred svršen čin.
„Ne postoji nijedna odluka u RS o učlanjenju u NATO, ne postoji nijedna odluka nijednog organa u BiH o tome. Postoje odluke koje su vezane za neke politike, recimo za pristupanje MAP-u, što nije uključivanje u NATO, nego neka ranija faza. No, promenile su se okolnosti. Pre 7-8 godina, kada se o tome u Bosni intenzivno pričalo i kada je skoro postojao značajniji konsenzus o tome, pa i mi u RS se, imajući u vidu da je te 2006/7. to bilo benigno pitanje, nismo se ni suprotstavljali nekim procedurama, kao što je priča o NATO-u. Međutim, sada je očigledno da Bosna hoće, bez volje RS, da se strpa u NATO, i u tom pogledu veoma je važno da se zna volja naroda“, kaže Dodik, odgovarajući na pitanje šta želi da se postigne referendumom o pristupanju NATO-u.
Kada planirate da organizujete referendum?
— Mi u RS imamo konsenzus o tome da se ne može kretati ka NATO-u. Vidim da u poslednje vreme neki traže neke „izlaze“. Mislim da je najadekvatniji odgovor da se taj nameravani, dogovoreni i opšteprihvaćeni referendum održi što je pre moguće, i da narod u RS kaže svoj stav. Ovi u BiH i NATO-u reći će da to nije stav Bosne. To nas ne zanima, nas zanima naš stav. Ako RS na referendumu kaže da nema članstva u NATO-u, onda nema više nikakvih procedura oko toga. I to je obaveza i onima iz srpskog naroda koji možda misle da treba da se ide tamo. Prema tome, naš cilj je da čujemo volju naroda i obavežemo političare u RS da se ponašaju u skladu sa njom.
Zašto referendum baš u ovom trenutku?
— Čašu je prelilo uplitanje suda, suda koji ne postoji po Ustavu BiH, suda koji presuđuje bez pravnog osnova. Nema nikakvog zakona o imovini u BiH, oni su iskoristili Sporazum o sukcesiji da bi donosili odluke i otimali vlasništvo nad zemljištem i imovinom RS. Tome se pridružila i NATO komanda u Sarajevu, čime je pokazala da nije za pravnu državu za uvažavanje unutrašnjih odnosa, nego je za kreiranje odnosa kakvi njima odgovaraju. Tome su se pridružili i OHR i drugi, koji pokušavaju da kažu da se odluke suda moraju sprovoditi bez obzira na činjenicu da je međunarodna zajednica nametnula taj sud i da u tom pogledu nema nikakav unutrašnji legitimitet. Dakle, u pitanju nije samo NATO, ovde se dovodi u pitanje čitava BiH. Mislim da je sada stvoren model po kome, umesto kao ranije, da Visoki predstavnik otima nadležnosti RS, sada to u Ustavnom sudu rade tri sudije stranca i dva Bošnjaka, koji mogu da preglasavanjem srpskih i hrvatskih sudija donesu bilo koju odluku. A onda nama govore da takva odluka mora da bude poštovana. To će dovesti do atrofije bilo kakvih odnosa u BiH koja već duže vreme pokazuje nesposobnost da funkcioniše. Mogu se složiti sa onima koji o BiH sve češće govore kao propaloj ili razvaljenoj državi.
Govorite o poslednjoj odluci Apelacionog veća Ustavnog suda BiH, prema kojoj vojni objekat Veliki Žep u Han Pijesku RS treba da uknjiži na ime BiH, odnosno Oružanih snaga.
— Ta je odluka nesprovodiva, i mi je nećemo sprovoditi. Mi nećemo dovesti do toga da RS na ovaj način bude ponižena. Ozbiljan presedan je napravljen oko imovine, jer ovo može da posluži kao priča o tome da se sva imovina, ne samo vojna, nego i putevi, svi javni objekti, šume i ostalo knjiže na nivou BiH. Kada sud donese takvu odluku, šta da mi uradimo? A u Ustavu BiH piše da Republika BiH, koja je do tada imala takav status, nastavlja da radi kao BiH sa unutrašnjom organizacijom i pravima predviđenim ovim Ustavom. I taj ustav ignorišu. Pozivaju se na 1991. godinu. To je neverovatno, ali moraju da znaju da ćemo reagovati u svakom slučaju.
Vratimo se referendumu. Kako bi on bio sproveden? Koja bi bila pitanja za građane?
— Počela je praksa da NATO jednog dana, kada ustanemo ujutru, može samo da saopšti da je BiH primljena u njegovo članstvo, a mi možemo da budemo zatečeni. Zato ćemo uraditi nekoliko stvari. Jedna od njih je da ćemo pokušati da okupimo političke faktore RS oko konsenzusa da se sprovede referendum sa pitanjem „Da li ste za to da Bosna, odnosno RS, bude članica NATO-a“ i možda i drugo pitanje „Da li ste za to da postoje Oružane snage BiH“. Mislim da nemamo razloga da oklevamo, a razmišljamo i da se vratimo na poziciju referenduma o Sudu i Tužilaštvu BiH, koji smo sprečeni da sprovedemo velikom intervencijom Zapada. Ovim putem, obraćam se zemljama-članicama Saveta za implementaciju mira da zaustave eroziju i nasilje koje se ovde sprovodi u okviru sudova pod patronatom međunarodne zajednice i NATO-a.
Kakvu reakciju međunarodne zajednice očekujete na eventualnu odluku o sprovođenju referenduma? Pitam Vas to zbog poređenja sa njihovom reakciju na referendum od 1. marta 1992, kada su dva naroda, bošnjački i hrvatski, odlučila bez učešća srpskog naroda o secesiji BiH od Jugoslavije. Međunarodna zajednica je tada ignorisala volju srpskog naroda.
— Oni priznaju sve što je protiv Srba, naravno. Srbi nisu tada glasali, a oni su referendum priznali. Sada bi rekli da referendum nema snagu. Ima snagu za nas. Mi to radimo zbog sebe. Hoćemo da na referendumu napravimo opštepolitičko jedinstvo i da odbacimo NATO kao naš put. To je definitivno ono što milimo da treba da uradimo. Šta oni misle o tome? Naravno da im neće biti drago. Tako su uradili i sa Crnom Gorom, gde su napravili dosta unutrašnjih nestabilnosti. Mi želimo da jasno kažemo na nećemo da idemo putem NATO-a u uslovima kada je svet ovako polarizovan, kada bi to značilo svrstavanje na jednu stranu, kada bi to značilo podršku samo jednoj politici i kada bi to značilo gubitak značajnih prijatelja koje nisu članice NATO-a, kao što je Rusija i neke druge zemlje. Mi ne želimo da to izgubimo. Primarno, ne želimo da se razlikujemo od Srbije, i ako je Srbija proglasila neutralnost, onda ćemo i mi učiniti sve da RS ostane u fokusu neutralnosti, mada mi moramo, imajući u vidu nastale okolnosti, umešanost NATO-a u političke procese ovde, da se izborimo na način na koji Srbija to nije radila. Moramo da idemo sa snagom koja je najvažnija, a to je snaga naroda.
Bakir Izetbegović je rekao da je međunarodna zajednica još pre deset godina počela da napušta Bošnjake. Kako to međunarodna zajednica napušta Bošnjake i ostavlja ih same, kako Izetbegović kaže, ako imamo u vidu ono što se dešava u BiH?
— To je fingirana priča. Oni su je napustili onog trenutka kada Turska dolazi u probleme sa Zapadom, malo se gubi interes. U praktičnom smislu, i sada su oni koji sede u Sarajevu spremni isključivo da podrže politiku Bakira Izetbegovića i muslimana, ne uvažavajući nikakve realne odnose. To je samo priča Bakira Izetbegovića da ponovo pridobije strance da mu se pravdaju. Činjenica je da je Bakir Izetbegović značajno politički propao i da nema neke posebne snage, i možda ga stranci zaobilaze. Ali znam da se u Sarajevu oko nekih drugih Bošnjaka, koji računaju da bi mogli da budu perspektivni u budućnosti, pletu razne intrige koje treba da ih dovedu na vlast i da budu poslušni toj međunarodnoj zajednici. Hipotetički govoreći, kada bi danas međunarodna zajednica prestala da navija za Bošnjake, previše je toga učinila u prošlosti da bi mogla da amnestira ili da glumi neutralnost u tom pogledu. Bakiru Izetbegoviću uvek fali više i zato proziva međunarodnu zajednicu.
