Namera Prištine da se otarasi misije Unmik, koja je Rezolucijom 1244 uspostavljena na Kosovu i Metohiji posle 1999. godine, ne može da bude ostvarena bez saglasnosti Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija koji je i doneo Rezoluciju, pod kojom Unmik deluje.
Ovo je za Sputnjik potvrdio i profesor međunarodnog prava Dušan Čelić.
„Da bi se stvari promenile i Unmik prestao da postoji, potrebno je da se ukine Rezolucija 1244 ili da se zatraži njena izmena. Za tako nešto potrebna je saglasnost članica UN sa pravom veta da bi se ostvario zahtev Prištine i njenih sponzora“, objašnjava profesor Čelić.
Naš sagovornik naglašava da ne samo da je Unmik administracija sastavni, neodvojivi deo Rezolucije 1244, i da bez njenog ukidanja ili izmene ne postoji način da se ova misija ukine, već i da bi ukidanjem Unmika pod znak pitanja došao i opstanak — Euleksa.
„Ima više razloga zašto Unmik i dalje treba da postoji, a to je činjenica da se Rezolucijom 1244 potvrđuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije na Kosovu i Metohiji. Ukidanjem Unmika, a samim tim i Rezolucije, Srbija bi ostala bez jedinog sidra putem koga bi mogla dalje da vodi pravnu borbu za povratak ove teritorije pod svoju nadležnost. Takođe svi zaboravljaju da je posle 2008. godine i jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova bilo predviđeno da misija Euleks deluje pod kišobranom Unmika. Ta odredba i dalje postoji. Misija Euleks, dakle misija EU, koja i danas ima određene nadležnosti, predviđeno je da deluje pod kišobranom Unmika. Dakle, u svakom izveštaju Unmika koji se predstavi u UN razmatra se i izveštaj Euleksa“, dodaje naš sagovornik.
Profesor Čelić podvlači da Priština ne može ni sama, ni preko svojih mentora da ukine Rezoluciju 1244, a samim tim ni Unmik, ukoliko nema saglasnosti unutar SB UN koji je ovu Rezoluciju i izglasao. On veruje da, kako sada stvari stoje, teško da bi se takva ideja mogla uopšte i naći na agendi SB UN, upravo zato što postoje sigurna dva veta na ovu temu.
Juče održana sednica u UN na kome je Unmik predstavio svoj redovni izveštaj, a Priština zatražila ukidanje ove misije, pokazala je jasno ko vuče konce u Prištini — Amerika, Velika Britanija i Francuska. Ovo nije prvi put da Priština pokušava da progura ovu ideju. Isto je pokušala i u aprilu ove godine kada je Vlada Kosova zahtevala od međunarodne zajednice da Unmiku promeni mandat i dodeli političku misiju kako bi Kosovo započelo pregovore o učlanjenju u UN. Iz Unmika je tada poručeno da nastavlja svoj mandat, jer je posle jednostranog proglašenja nezavisnosti usledila rekonfiguracija misije.
Priština, međutim, očekuje da ova misija kroz transformaciju bude pretvorena u kancelariju za vezu sa Ujedinjenim nacijama, koja bi pomogla Kosovu da postane član te organizacije.
„Unmik ima svoju ulogu po Rezoluciji 1244 i odgovara direktno generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija. Unutar tog mandata i mi imamo obavezu da se bavimo pitanjima spoljnih poslova“ naveo je tada Elmi Rečica iz Komisije Skupštine Kosova za inostrane poslove.
Kosovski zvaničnici ocenili su da rad Unmika nije produktivan i naveli da su i pojedine članice Saveta bezbednosti za smanjenje budžeta i ukidanje misije. Tako su iz Samoopredeljenja poručili da je misija posle proglašenja nezavisnosti Kosova i konsolidovanja prištinskih institucija — višak.
Podsećanja radi, posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova deo nadležnosti Unmika preuzeo je Euleks. Osoblje je sa 15.000 smanjeno na 350 radnika, kao i budžet, koji je smanjen za 10 miliona evra.
