Kakvo je to licemerje njihovih političara, biznismena i stručnjaka za medijski rat, koji godinama optužuju sirijsko rukovodstvo i saveznike Damaska za ono što oni sami rade, kaže vojni analitičar Vladimir Bogatirjov povodom tvrdnji zamenika ministra inostranih poslova Sirije Fejsala Mikdada da su u napuštenim skladištima terorista u Alepu i okolini Damaska pronađene hemijske supstance. Proizvele su ih, kako je precizirao, kompanije „Federal laboratoris“ i „Nonlital tehnolodžiz“ iz SAD, kao i „Difens UK“ iz Velike Britanije.
Na taj način, smatra Bogatirjov, SAD i Velika Britanija krše ne samo međunarodne sporazume i konvencije, već i sve principe korektnog ponašanja na međunarodnoj sceni.
„Savet bezbednosti UN mora da prestane da deli teroriste na dobre i loše i da nađe načina da zatvori sve kanale snabdevanja terorista hemijskim oružjem. Neko mora jasno i glasno da kaže da politika Vašingtona i Londona, koja je usmerena na rušenje ’nepodobnih‘ režima uz pomoć terorista, jeste zločinačka politika. To se pre svega vidi u Siriji“, navodi ruski stručnjak.
Portparolka Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova je ocenila da je „van svake pameti“ snabdevati teroriste hemijskim supstancama, dok je stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja pozvao UN da provere te informacije, dodajući da se to može učiniti i preko ovlašćenja zajedničkog mehanizma istrage. U UN kažu da ispituju sve izjave o primeni hemijskih supstanci, ali zasad ne komentarišu tvrdnje sirijskih zvaničnika.
Iz Pentagona tvrde da Vašington pruža pomoć samo proverenim grupacijama koje se bore protiv DAEŠ-a, ističući da u tu pomoć ni sada, niti bilo kada u prošlosti nisu ulazile hemijske supstance. Slični demanti stižu i iz Londona. Britanija ne isporučuje smrtonosno oružje nijednoj od strana u Siriji, navodi Forin ofis.
Stručnjak za hemijsko oružje i bivši inspektor UN u Iraku Anton Utkin ističe da je povodom tvrdnji zvaničnog Damaska neophodno sprovesti temeljnu istragu.
„Trebalo bi ustanoviti na koji način su te supstance dopremljene u Siriju. Osim toga, neophodno je istaći da se radi o agensu za onesposobljavanje demonstranata. Ta hemikalija nije na listi Konvencije o hemijskom oružju i njeno korišćenje, na primer, tokom protesnih akcija nije zabranjeno. Problem je što taj gas odmah prelazi u kategoriju ’hemijskog oružja‘ ako se koristi na ratištu“, objašnjava Utkin.
Kako kaže, veliko je pitanje i kada su proizvedene te otrovne supstance. Ako su proizvedene pre nekoliko godina, postavlja se pitanje ko je isporučio gas militantima.
„Ne mislim da je to direktno uradila Amerika, najverovatnije to je uradio neko ko je kupio agens od Amerikanaca ili Britanaca“, navodi bivši inspektor UN.
Sve to govori da je svetskoj zajednici potrebna nova konvencija o hemijskom oružju, odnosno o hemijskom terorizmu, koja bi bila usmerena protiv nekih privatnih kompanija i firmi koje pomažu teroristima, izričit je Utkin.
Na pitanje hoće li biti ikakvih posledica za firme ili zemlje iz kojih su te firme ukoliko se ipak potvrdi da su sirijske informacije tačne, Slobodan Janković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu kaže da sumnja u to.
Janković ističe da se ništa nije desilo ni administraciji Džordža Buša Mlađeg i britanskog premijera Tonija Blera kada su lažno tvrdili da Sadam Husein ima oružje za masovno uništenje.
Kad je reč o upotrebi otrovnog gasa u Siriji, Janković podseća da je jedan od najpoznatijih američkih novinara Simor Herš 2013. i 2014. godine napisao članke o upotrebi gasa u Siriji, gde je naveo da američke vojne agencije znaju da je Nusra front uz podršku Saudijske Arabije i Turske upotrebio gas u Istočnoj Guti za šta su bile optužene sirijske vlasti.
„Herš je objavio i datum kada je (američka) vojno-obaveštajna agencija dostavila predsedničkoj administraciji dokaze da Nusra front poseduje sarin. Zatim je taj gas analiziran u Velikoj Britaniji i utvrđen je da to nije gas koji je tada posedovala sirijska vojska. I opet ništa. Da li je neko zbog toga napao Nusra front? Ne! Da li će neko sad napasti te kompanije ako se dokaže da su one isporučile neki gas? Ne!“, konstatuje Janković.
Ne bi bilo prvi put da zapadne zemlje, posebno SAD, dostavljaju oružje nelegalnim naoružanim formacijama. Janković podseća da su Amerikanci pomagali mudžahedinima u Avganistanu.
Druga je stvar, dodaje naš sagovornik, što su se ti mudžahedini kasnije okrenuli protiv njih.
Janković takođe navodi i primer iz rata u BiH, gde je Zapad, prvenstveno Amerika i Britanija, sarađivao čak i sa Iranom na dopremanju oružja.
„Oružje je stizalo u BiH iz Irana uz znanje i neku vrstu logističke pomoći Zapada mudžahedinima u BiH“, kaže on.
