Kako je rekao, sam zakon ima određene rupe, a zvaničnici Evropske unije tvrde da su oni sami doprineli da taj zakon u određenoj meri može da se mimoiđe.
„Za razliku od prvobitnog teksta zakona, određeni članovi i cifre su prepravljene, a pre svega tu je reč o gasovodima. Naime, u delovima teksta je zamenjena bitna reč, a umesto glagola ’morati’ u zakonu sada stoji ’bilo bi poželjno‘“, istakao je.
Pored roga, dodao je Čižov, učešće ruskog gasa u međunarodnim energetskim projektima sa prvobitnih 10 procenata povećano je na 33 odsto, ali to se ne odnosi na „Severni tok 2“ kao i na ostale krupne ruske projekte.
Čižov je takođe rekao da EU neće tek tako moći da izgradi jedinstven stav kada je reč o sankcijama, budući da unutar nje postoje članice koje imaju dijametralno suprotne stavove o ruskom gasu.
„Tu su sa jedne strane Nemačka i Francuska, koje tvrde da taj zakon nije u skladu sa međunarodnim pravom, dok ima i onih poput Poljske i baltičkih zemalja koje skaču od sreće što je takav zakon usvojen“, dodao je on.
Uprkos tome, zaključio je Čižov, EU neće uvoditi kontramere Americi već će se zalagati za određene izuzetke kada je reč o samoj primeni zakona.
