Evidentno je da se predsednik Tramp ne slaže sa Kongresom kad su u pitanju sankcije Rusiji koje su izglasane jednoglasno u Kongresu. Predsedniku Amerike su ruke bile vezane i potpisao je zakon.
To je u emisiji „Energija Sputnjika sa Jelicom Putniković“ izjavio Kenan Dizdarević, direktor u finansijskoj konsalting firmi „Dilojt Srbija“, koji je do skoro radio slične poslove u investicionom bankarstvu u Njujorku.
Pravi ste čovek za temu trgovinske blokade Amerike prema Rusiji, u kojoj bi mogli mnogi da nastradaju…
— Moramo da razumemo politički kontekst, posebno se osvrćući na domaću politiku SAD, jer je Tramp i predmet istrage u okviru ruskog mešanja u američke izbore prethodne godine.
Koliko se nove sankcije razlikuju od onih koje su uvedene Rusiji 2014. godine zbog događaja u Ukrajini?
— Ono što je ključna razlika je da su ove sankcije usvojene sada kao zakon, tako da su domaće firme i ostali investitori u obavezi da poštuju taj zakon.
Kako će se sve to odraziti na mnoge kompanije koje su počele pregovore sa ruskim firmama? Na primer, na „Severni tok 2“, koji je čak implicitno pomenut u američkim dokumentima po pitanju sankcija…
— Ovaj put se američkim firmama ograničava učešće u projektima iz oblasti energetike u kojima ruske firme učestvuju sa više od 33 odsto ulaganja. Još nije jasno kako će to uticati na evropske firme i ako pominjemo „Severni tok 2“, investitori koji su u tom projektu za sada nemaju jasno viđenje stvari kako će se to odigravati i šta će se desiti za 12 ili 18 meseci. Te firme imaju armiju advokata i lobista i trude se da se prilagode uslovima i zakonima svih država u kojima posluju i samim tim će se u nekoj meri prilagoditi tim novim sankcijama.
I nemački „Simens“ je deo afere sa sankcijama, jer su tvrdili kako oni nisu znali da će iz njihove ruske ispostave, gde su bili manjinski, ali značajan vlasnik, turbine koje su građene za neku drugu lokaciju biti isporučene na Krim.
— To velike i kompleksne organizacije koje imaju više nivoa odlučivanja i firme koje su zajednička preduzeća i drugih investitora, opet zavisi ko donosi odluke na lokalnom nivou i kakva saznanja su imale matične organizacije. Te firme su tu da bi se bavile biznisom, da bi zarađivale novac i stvarale vrednost svojim akcionarima i njima nije u interesu da prekrše neki zakon ili da čak javno priznaju da su imali neki veliki propust u poštovanju zakona. Ne možete da očekujete od bilo koje svetske korporacije da će javno izaći i reći: „Mi smo to propustili ili smo prevideli“. To je stvar politike tih firmi i u interesu im je da se realizuju projekti u kojima su uključeni.
Italija je izašla sa podacima da njihove 3 godine sankcija već koštaju mnogo, jer je Rusija obustavila uvoz italijanskih sireva, nekih italijanskih proizvoda i oni to mere milijardama… Političari kao da ne slušaju svoje privrednike?
— Sankcije su jedan od glavnih ograničavajućih faktora za poslovanje. Čini se da je Rusija sada u jednom dobrom ekonomskom momentu gde stabilna izlazi posle višegodišnje recesije. To je država koja ima jako nisku stopu duga, ima suficit u budžetu i jako su stabilni i prilagodili su se tržišnim uslovima poslovanja gde barel nafte košta oko 50 dolara i to je evidentno kada pogledate ruska tržišta kapitala. Te nove sankcije nisu ništa značajno negativno doprinele ruskom tržištu kapitala. Prošle nedelje njihova berza je skočila 2,7 odsto, što je najveći rast od aprila. Tržište njihovog duga, odnosno obveznica, stabilizovan je na nekih 7,8 odsto prinosa što samo ukazuje na to da te sankcije kakve god da su neće značajno umanjiti rusku ekonomsku snagu.
Čuveni ekonomski magazin „Forbs“ je napisao da Putin treba da zahvali Kongresu SAD zato što je uveo sankcije, jer će on sada opet da konsoliduje redove i da još više akcentuje neku granu privrede. Rusi su poprilično podigli svoju poljoprivrednu proizvodnju i prestali da uvoze neke proizvode.
— Ocene više analitičara sa „Volstrita“ su da efekti tih sankcija, koje su malo drugačije od sankcija 2014. godine, neće imati veliki negativan uticaj. Ruske vlasti će, naravno, imati neke taktičke odluke, kao prošle nedelje sa američkim diplomatama. Ono što je bitno je da se zauzme strateška pozicija koja će održati taj ekonomski put razvoja Rusije koji se dešava nakon naftne krize proteklih par godina. Jedna stvar su taktički, politički, kratkoročni potezi, ali sa druge strane će neke druge grane privrede možda imati korist od ovoga, dok će neke grane malo više trpeti i biti ograničene u mogućnosti da rastu i realizuju neke dodatne projekte.
Kad je krenulo pojeftinjenje nafte, bilo je onih koji su tvrdili da je ono bilo dirigovano i da je zapravo bilo usmereno iz Amerike protiv Rusije da bi se smanjio taj ekonomski oporavak ruske privrede, a samim tim i države i ruske politike. Amerikanci stalno tvrde da Evropa ne bi smela da se orijentiše i da se toliko oslanja na ruski gas. Verujete li, u tom kontekstu, da će „Severni tok 2“ biti izgrađen i da će Evropa zaista da se predomisli?
— Po svemu što se dešava, posebno poslednjih nedelju dana od kada su sankcije usvojene kao zakon, prilično sam saglasan sa stavom firmi investitora, koji su u projektu, da očekuju da će on biti uspešno realizovan. Treba da razumemo da je to posao reda veličine devet i po, deset milijardi evra, gde „Gasprom“ kao većinski vlasnik ima mnogo partnera iz Nemačke, Austrije i Francuske i svima je u interesu da taj projekat bude realizovan. Do sada su, prema nekim navodima, firme već uložile blizu četiri milijarde evra od planiranih investicija i projekat je već u fazi gde gasovod može da se instalira i postavlja. Dolazi do jedne tehničke faze izgradnje gde oni mogu da krenu da instaliraju srž projekta i to bi trajalo nekih 300, 400 dana, jer u pitanju je 1.200 kilometara. Dnevno mogu da polože između tri i tri i po kilometara cevi, svi ugovori za čelik i izgradnju za sve te glavne dobavljače su potpisani. Neminovno je da će biti manjih podizvođača koji će biti ograničeni ili uplašeni od tih sankcija, ali verujem da će neke velike nemačke, austrijske i francuske firme zaista moći to da iznesu. Izbori u Nemačkoj su uskoro, njihov industrijski lobi je veoma jak i uspešan i ima veliki interes u poslovanju sa Rusijom.
Teško da će dopustiti da im izmakne profit zarad američkog interesa…
— Činjenica je da Kongres nije ni konsultovao Evropsku uniju i videli smo izjave Žan Klod Junkera u kojima jasno osuđuje taj stav i tu politiku — „Amerika prva“. Evropska unija će verovatno spremiti neki vid odgovora kako bi zaštitila svoje ekonomske interese.
Zašto je američka administracija ishitreno donela odluku o novim sankcijama?
— Nama to deluje ishitreno, ali trenutno ključno domaće pitanje u Americi je odnos Trampove administracije sa Rusima pre i tokom izbora. Kada oni donesu zakon koji je usvojen 98 prema 2 u Senatu, njemu su ruke vezane i ne može da bije svaku bitku u kontekstu istrage i daljeg toka domaće politike.
Koliko je zaista američki gas dostupan evropskim potrošačima?
— Amerika je od uvoznika gasa postala izvoznik. Pronađene su velike količine, naravno, to je neuporedivo manje od ruskih rezervi gasa ili čak i nekih drugih zemalja. Razlika je da se ruski gas proizvodi jeftinije, a američki gas je skuplji i cela ta prateća infrastruktura počevši od tankera, gde jedan tanker može da košta i po 200, 250 miliona dolara i gde terminali za tečni prirodni gas koštaju 2, 3, 4 milijarde dolara. Sve to stavlja tačku na priče kako je taj američki gas jeftina zamena za ruski gas.
