Svega nekoliko nedelja nakon što je optužio zvanični Peking da „ne čini dovoljno da obuzda Severnu Koreju“, američki predsednik Donald Tramp odobrio je pokretanje istrage o navodnoj kineskoj krađi američkog intelektualnog vlasništva. Na osnovu Trampove naredbe, američki trgovinski predstavnik Robert Lajciger treba da ustanovi da li je potrebno istražiti kinesku trgovinsku praksu koja, navodno, tera američke kompanije koje posluju u Kini da odaju intelektualnu svojinu.
Ovakav razvoj događaja najavio je još početkom avgusta list „Volstrit džurnal“ navodima da SAD planiraju da uvedu trgovinske mere protiv Kine. List je tada naveo da administracija američkog predsednika planira da se pozove na retko korišćenu zakonsku klauzulu koja SAD omogućava da istraže da li kineski propisi o intelektualnoj svojini doprinose nefer trgovinskoj praksi.
Milorad Denda, dugogodišnji dopisnik srpskih medija iz Pekinga ocenjuje najnoviji potez američkog predsednika kao još jednu epizodu u već viđenim pritiscima koje Trampova administracija vrši prema Pekingu otkako je Tramp ušao u Belu kuću.
„Reč je o pritiscima na Kinu na raznim poljima — ekonomskom, bezbednosnom, na pitanju Severne Koreje, Južnog kineskog mora, naoružavanja Tajvana i tako dalje. Ovom serijom poteza Vašington zapravo želi da se nametne, odnosno da ne odustane od svoje dominantne uloge u Azijsko-pacifičkom regionu. Iako je ovde naizgled reč o ekonomskim pitanjima, suština je u tome ko će u narednom periodu imati primat u Azijsko-pacifičkom regionu, jer u Vašingtonu shvataju da se Kina u proteklih 30 godina razvija dinamikom nezabeleženom u svetskim okvirima, da je nakupila dovoljno resursa i da je prirodno da radi na preoblikovanju azijske strukture moći. Naravno, Peking time izaziva kako interese tako i status SAD u Azijsko-pacifičkom regionu“, objašnjava Denda.
Prema njegovim rečima, ova situacija se ne može nazvati „objavom trgovinskog rata“, već predstavlja još jedan korak Bele kuće u seriji pritisaka na Peking radi iznuđivanja određenih stvari na drugim poljima, kako kada je reč o Severnoj Koreji, tako i o nekim drugim pitanjima. Denda, međutim, napominje da najnoviji Trampov potez neće ostati bez kineskog odgovora.
„Kinezi su dosad u više navrata reagovali nagoveštavajući da otvaranje bilo kakvog trgovinskog rata ili narušavanje trgovinskih odnosa neće koristiti nijednoj strani, odnosno da će Sjedinjene Američke Države shvatiti da im, u krajnjem ishodu, neće doneti nikakvu korist. Važno je istaći da je američki spoljnotrgovinski deficit u prošloj godini iznosio više od 500 milijardi dolara, a od toga samo trgovinski deficit sa Kinom bio je više od 300 milijardi dolara. Dakle, Tramp se nalazi pod pritiskom i multikorporativnog sveta u SAD i političkog establišmenta, koji očekuju da on na neki način parira tom nepovoljnom faktoru za SAD, odnosno tako velikom deficitu u trgovini sa Kinom. Zato je i ovaj korak deo te strategije da se Kina, pod navodnicima, optuži za sve nevolje koje Amerika ima na spoljnotrgovinskom planu“, napominje Denda.
Kako kaže, Kina je već nagovestila da će, ukoliko situacija eskalira, pripremiti takozvane uzvratne mere.
„Peking smatra da ovo što Vašington radi po Članu 301 predstavlja praktično ilegalni akt, jer je to domaći zakon SAD koji oni nameću na međunarodnom planu. Kina napominje da se te stvari moraju rešavati u Svetskoj trgovinskoj organizaciji i da će se ona žaliti tom telu na poteze koji bi možda imali efekte nekakvog protekcionizma prema kineskoj robi. Naravno da će pripremiti uzvratne mere tamo gde je to najosetljivije za Sjedinjene Američke Države, dakle u pitanjima izvoza automobila, poljoprivrede i tako dalje“, kategoričan je Denda.
On dodaje da je, zasad, sve na rečima, i da se još ne zna ni koliko daleko niti duboko će ići istraga koju Amerikanci najavljuju. Sa druge strane, napominje Denda, Kinezi poručuju da će i oni sprovesti antimonopolska istraživanja i nefer trgovinu američkih kompanija u Kini.
Prema navodima lista „Volstrit džurnal“, Vašington želi da Peking uvede strože kazne za krađu intelektualne svojine i da ublaži namete američkim firmama koje se nadaju ulasku i sticanju udela na kineskom tržištu napredne tehnologije. Denda međutim smatra da su ovakve nade Vašingtona neosnovane.
„To se sasvim sigurno neće dogoditi na ovakav, arbitrarni način. Međutim, Kinezi podsećaju da su Amerikanci prema njima primenjivali Član 301 i 1994. godine, kao i 1996. i 1997, ali da su na kraju ipak dolazili do nekog kompromisa. Peking se ne uzbuđuje previše u smislu nekakvih naglih reagovanja, on ima politiku ’čekanja i delovanja‘, pa ne verujem da može doći do nekog ozbiljnog narušavanja trgovinskih odnosa dveju država jer bi to, u krajnjoj liniji, štetilo i samom Trampu i Beloj kući“, kaže Denda za Sputnjik.
