Postoje škole i u Čeljabinsku u Sizrani, ali tamo se spremaju samo letači-navigatori i piloti helikoptera.
U savremenoj ruskoj borbenoj avijaciji postojala je samo jedna žena koja je bila pilot lovačkih aviona. Reč je o majoru Svetlani Protasovoj. Iako nije završila vojnu vazduhoplovnu akademiju već civilnu, ona je 12 godina provela u službi Vojno-vazdušnih snaga Rusije, a zatim je prešla da radi u civilnu avijaciju. Iza sebe ima više od 4.000 sati leta i jedina je žena u svetu koja je pilotirala na „migom-29“.
Dugo je letela na sportskim avionima „Jak-18“ i „Jak-52“, radila je i kao instruktor u Francuskoj, da bi kasnije pristupila Vojno-vazdušnim snagama Rusije, a onda je prešla na putničke avione, „erbasove“.
Praktično, diplomci Krasnodarske akademije biće i zvanično prve žene-piloti u modernoj ruskoj armiji.
„Neće ih biti mnogo — tek 15. Međutim, s obzirom na broj zahteva koji stižu na adresu Vazdušno-kosmičkih snaga, mi jednostavno nismo mogli da ne odgovorimo na te molbe, zato će od 1. oktobra prva grupa devojaka početi školovanje za vojnog pilota“, rekao je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu.
On je izrazio nadu da će devojke za pet godina biti obučene ne samo da lete, nego i da učestvuju na vojnim paradama.
Pružajući mogućnost ženama da služe u avijaciji, Ministarstvo odbrane sprovodi ustavno pravo prema kojem pripadnice lepšeg pola mogu da učestvuju u odbrani otadžbine, smatraju ruski vojni eksperti.
Stručnjaci ne očekuju da će muškarci i žene piloti imati nekakve nelagodnosti zbog službe u mešovitim jedinicama, navodeći primer izraelske vojske, gde dobro koegzistiraju vojnici različitih polova.
Ruski bivši piloti trenutno ne znaju za kakve će avione obučavati žene-pilote, ali smatraju da ih za taktičku ili pomorsku avijaciju neće spremati, jer, kako objašnjavaju, „to podrazumeva velike napore, što za ženski organizam ne bi bilo dobro“. Pretpostavlja se da će one biti obučavane za, recimo, transportne avione, koji su više po „meri žena“.
„Trenutno nemamo informaciju za šta će žene da spremaju — za vojno-transportnu ili udarnu avijaciju. Ako je za transportnu, to je u redu, jer žena može odlično da izvršava funkciju kopilota. Što se tiče udarne avijacije, lovaca, bombardera, smatram da ženama to nikako ne odgovara. Neka se ne ljute žene, ja ne govorim da njima ne treba poveriti ’kormilo‘, naravno da treba, ali jednostavno je služba u udarnoj avijaciji povezana sa ogromnim fizičkim naporima, kojima ne bi trebalo izlagati predstavnice lepšeg pola. Žena ne može da pilotira bombarderom, kao što ne može da poput specijalca trči 40 kilometara sa rancem na leđima teškim 30 kilograma. U svakom slučaju, obuku manjih grupa devojaka-pilota podržavam u eksperimentalnom smislu, pa i kod Amerikanaca i armija nekih drugih zemalja to se praktikuje. Uz to, sasvim sam siguran i da će devojke krasiti i svaku paradu Vazdušno-kosmičkih snaga Rusija“, kaže za Sputnjik Magomed Tolbojev, zaslužni probni pilot RF i nosilac odlikovanja Heroj Rusije.
Spekulacije da je odluka ruskog Ministarstva odbrane o prijemu žena delom uzrokovana nedovoljnim brojem muškaraca-pilota u Vazdušno-kosmičkim snagama, Tolbojev kategorično odbacuje.
„Kategorički se ne slažem sa mišljenjima da devojke regrutuju zbog navodnog deficita kadrova. To ne samo da nije istina, već je to i pokušaj da se ponizi Rusija i naše vojne tradicije. Kod nas ima više nego dovoljno muškaraca koji bi želeli da postanu piloti i koji se za to školuju“, dodao je Tolbojev.
Većina vojnih eksperata se slaže da ruske žene mogu sasvim uspešno da izvršavaju sve zadatke koji se pred njih stavljaju, uključujući i one koji se tradicionalno smatraju muškim, ali da bi ih zbog nežnije prirode trebalo zaštititi od prevelikih napora.
Ruski mediji podsećaju da je u ruskoj istoriji bilo mnogo slavnih žena-pilota koje su letele na lovcima i bombarderima, posebno za vreme Drugog svetskog rata. Konkretno, slavna Lidija Litvjak, koja je imala 186 letova, 69 vazdušnih borbi, 12 potvrđenih pobeda i koja je poginula u bici 1943, u 22. godini života.
U suštini, u vreme Velikog otadžbinskog rata mnogo žena je služilo u ruskom vojnom vazduhoplovstvu. Cela zemlja je znala imena Poline Osipenko i Ljudmile Grizodubove, Marine Raskove, Jevgenije Rudneve i Jekaterine Budanove, koje su se svojim podvizima zlatnim slovima upisale u istoriju Rusije.
U posleratnim godinama žene su letele i na reaktivnim avionima, pa čak i u kosmos, kao kosmonauti Valentina Tereškova, Svetlana Savicka i Marina Popovič, udovica kosmonauta Pavla Popoviča.
Očekuje se da će za upis na Vojnu-vazduhoplovnu akademiju vladati veliko interesovanje i da će konkurencija biti velika, ali, kako ističu eksperti, upisaće se samo najbolji.
Krasnodarska viša vojna vazduhoplovna škola nosi ime po heroju Sovjetskog Saveza Anatoliju Konstantinoviču Serovu i sprema oficire za Oružane snage Rusije, i ima dugu tradiciju — sledeće godine proslaviće 80 godina postojanja.
Za to vreme ova prestižna vojna akademija dala je Rusiji više od 26.000 avijacionih stručnjaka, od kojih su preko 17.000 piloti. Među diplomcima su i 137 heroja Sovjetskog Saveza, među kojima su njih petorica dva puta dobili to priznanje, 13 heroja Vijetnama, 8 pilota-kosmonauta i 23 probna pilota.
