U februaru je u parlamentu usvojen zakon o restituciji imovine bez naslednika oduzete Jevrejima tokom Holokausta, navodi se u izveštaju.
Taj zakon definiše imovinu bez naslednika kao bilo koju imovinu koja nije bila predmet zakonitog zahteva za restituciju po opštem zakonu o restituciji, navode autori izveštaja, napominjući i da je nastavljen proces posthumne rehabilitacije Milana Nedića, predsednika vlade u vreme nacističke okupacije Srbije, tokom koje je ubijeno 90 odsto jevrejske populacije u Srbiji.
Do kraja prošle godine, vlada je izvršila povraćaj poljoprivrednog i građevinskog zemljišta i šuma Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Rimokatoličkoj crkvi, Rumunskoj pravoslavnoj crkvi, Evangelističkoj hrišćanskoj crkvi, Grkokatoličkoj, Reformatskoj hrišćanskoj i Slovačkoj evangelističkoj crkvi, kao i Jevrejskoj zajednici, stoji u izveštaju.
Prema izveštaju, nekretnine su restituisane Rimokatoličkoj crkvi, Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Evangelističkoj hrišćanskoj crkvi i Jevrejskoj zajednici.
Neke manjinske verske grupe nastavile su da prijavljuju poteškoće sa zakonskim postupkom registracije, dok su verske grupe koje zakon definiše kao tradicionalne, kao i one smatrane netradicionalnim, nastavile da kritikuju vladu, tvrdeći da se, u pogledu registracije verskih grupa, primena zakona odvija na pristrasan način, navodi se u izveštaju.
Ustav Srbije garantuje slobodu veroispovesti, kao i pravo pojedinca na promenu veroispovesti.
Pravo na izražavanje verskih uverenja može biti zakonom ograničeno jedino u meri u kojoj je to potrebno radi zaštite života i zdravlja ljudi, očuvanja javnog reda i bezbednosti i demokratije u zemlji, navodi Stejt department.
Ustav Srbije zabranjuje ustanovljavanje državne religije i garantuje jednakost svih verskih grupa, zabranjujući podsticanje verske mržnje, konstatuje se u izveštaju.
Izveštaj podseća da zakon obezbeđuje poseban tretman za sedam verskih grupa koje su definisane kao tradicionalne — za Srpsku pravoslavnu crkvu, Rimokatoličku crkvu, Slovačku evangelističku crkvu, Reformatsku hrišćansku crkvu, Islamsku zajednicu i Jevrejsku zajednicu, dok netradicionalnih verskih grupa ima 17.
Po zakonu, verske grupe nisu obavezne da se registruju, ali su u tom slučaju tretirane kao neformalne i ne uživaju nijednu od zakonskih povlastica koje pripadaju registrovanim verskim grupama, podseća se takođe u izveštaju.
