Najbolje ocenjeni elementi su ekonomsko upravljanje zemljom, reforma državne uprave, kao i konstruktivna uloga Srbije u saradnji u regionu.
Godišnji izveštaj Evropske komisije o progresu zemalja koje se nalaze u procesu proširenja EU biće objavljen u sredu 9. novembra u Briselu. Evropska komisija sačinila je pojedinačne godišnje izveštaje, u kojima se prati i procenjuje politička i ekonomska situacija u državi, uključujući tu i ocenu sprovođenja reformi i moguće preporuke za dalje korake.
Izvori Tanjuga bliski Evropskoj komisiji kažu da će ovogodišnji izveštaj za Srbiju biti „uglavnom pozitivan“, što je bio slučaj i prethodne godine. Očekuje se procena da država nastavlja da napreduje u sprovođenju političkih i ekonomskih kriterijuma, ali i preporučuju novi potrebni koraci.
Konkretno, kada su politički kriterijumi u pitanju, od Srbije se očekuje da ostane posvećena dijalogu sa Prištinom uz neophodan pragmatizam u pronalaženju rešenja za sva otvorena pitanja između dve strane.
Evropska komisija bi trebalo i da ponovi stav da proces napretka u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine teče paralelno sa procesom ulaska u članstvo EU.
Kada je saradnja sa Tribunalom u Hagu u pitanju, očekuje se da će Evropska komisija ukazati na poslednji izveštaj tužioca Serža Bramerca, u kome on iznosi kritike kako zbog neizručenja troje članova Srpske radikalne stranke Tribunalu, tako i zbog činjenice da Srbija već duže nema tužioca za ratne zločine.
Diplomatski izvori Tanjuga u Briselu navode da će u ovogodišnji izveštaj Evropske komisije ući i ono na čemu već izvesno vreme insistiraju i zemlje-članice, a to je neophodan kontinuirani napredak u primeni Akcionih planova za otvorena poglavlja 23 i 24, koja se odnose na vladavinu prava.
Pretpostavlja se da će poseban fokus, kao i ranijih godina, biti upravo na efikasnijoj reformi pravosuđa, smanjenju prostora za uticaj politike na sudije i tužioce, kao i na borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Istovremeno, očekuje se da u ovogodišnjem izveštaju Evropske komisije ne bude većih promena kada je reč o stanju u oblasti medija i medijskih sloboda u Srbiji u odnosu na izveštaj iz prethodne godine. Poseban odeljak izveštaja odnosiće se na napredak Srbije u oblasti zaštite ljudskih i manjinskih prava, konkretno zaštite najugroženijih i diskriminisanih grupa.
Pred zvanično predstavljanje ovogodišnjeg izveštaja o napretku Srbije gotovo svi u Briselu očekuju da će zemlja od Evropske komisije dobiti pozitivne ocene u oblasti ekonomskih kriterijuma.
Na prvom mestu, zbog efikasnih ekonomskih reformi, dobre makroekonomske politike, smanjenja deficita i finansijske stabilnosti zemlje. Očekuje se da će Komisija podržati do sada preduzete reforme u oblasti malih i srednjih preduzeća u Srbiji, ali i pozvati nadležne u zemlji na dalji rad na sveobuhvatnom poboljšanju ekonomskih merila.
Jedno od tih svakako će biti i pitanje nezaposlenosti. Iako je primetno da se broj nezaposlenih u Srbiji smanjio, u Evropskoj komisiji insistiraju na činjenici da je taj broj i dalje veliki, pogotovo među mladima.
Takođe, očekuje se da se i u ovogodišnjem izveštaju o napretku Srbija pozove da progresivno, tokom pristupnih pregovora, do ulaska u članstvo, usklađuje svoju spoljnu politiku sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Srbija je od EU već dobila pohvale za svoj pristup kada je u pitanju rešavanje posledica migracione krize, što bi, zajedno sa pohvalama za konstruktivan pristup dobrosusedskim odnosima i uopšte odnosima u regionu, takođe moglo da se nađe u najnovijem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije na putu evrointegracija u godini za nama.
Predviđeno je da komesar za pregovore o proširenju i susedsku politiku Johanes Han u sredu 9. novembra u 11.15 časova izveštaj prvo predstavi u Evropskom parlamentu u Briselu. Po podne istog dana u 14.30 komesar Han će se istim povodom obratiti medijima u sedištu Evropske komisije u Briselu.
Izvor: Tanjug
