Iako iz čitavog sveta stižu apeli da se situacija sa Severnom Korejom mora rešiti mirnim sredstvima, postavlja se pitanje — da li bi Americi u ovom trenutku koristio jedan rat. Tačnije, da li bi oružani sukob sa Pjongjangom pomogao predsedniku Trampu da ojača svoje pozicije, utihne priče o impičmentu i kanališe istrage koje se vode protiv njega, njegove porodice i bivših saradnika.
Nikson, Buš, Klinton… nekoliko američkih predsednika je u poslednjih gotovo 60 godina ulazilo u ratove upravo u situacijama kada im se „drmala fotelja“. Da li bi taj scenario pomogao Trampu da se nekako pomiri sa dubokom državom, odnosno predstavnicima stare američke administracije?
Viktor Oljevič, stručnjak za SAD iz Centra za aktuelnu politiku, veruje da čak ni rat ne bi pomogao predsedniku SAD.
„Kada je reč o američkim elitama i dubokoj državi, ništa neće poboljšati Trampov ugled. Jedina prihvatljiva opcija za elite jeste njegov odlazak, dakle ili Senat izglasava nepoverenje predsedniku ili on samostalno daje ostavku pod pritiskom. Ništa, čak ni rat sa Pjongjangom neće promeniti taj odnos prema njemu. Osim toga, bilo koja vrsta rata sa Severnom Korejom će imati katastrofalne posledice, na primer, po Seul, u kojem živi 20 miliona stanovnika i koji je stalno ’na nišanu‘ severnokorejske artiljerije, a trebalo bi imati u vidu i da u su u Južnoj Koreji raspoređene hiljade američkih vojnika“, napominje Oljevič.
Rade Maroević, zamenik urednika sajta RTS-a, smatra da je teško reći da li bi američki predsednik profitirao od rata sa Severnom Korejom.
„Trampu svakako treba način da dopre do američkog establišmenta. On je predsednik koji nije političar već biznismen i prvi je američki lider koji na taj način pokušava da vodi državu. Naravno da nailazi na ogroman otpor, a pritom ima i masu stvari koje mu ne idu naruku, poput ovih koje su se dešavale u Šarlotsvilu poslednjih dana, sa incidentima i ultradesničarima koji defiluju ulicama. Međutim, ukoliko bi došlo do rata sa Severnom Korejom, jako je teško pretpostaviti posledice i dubinu tog sukoba. Amerika će pokušati na svaki način da se ne vrati u Koreju. Bili su tamo, videli su kako to izgleda i jako im je teško da ponovo kreću u tom pravcu“, kaže Maroević.
On podseća da je pre desetak godina gotovo identična situacija bila sa Iranom.
„Amerika je tada već imala plan da bombarduje nekih 1.100 ciljeva u Iranu zbog nuklearne elektrane Bušeher i gomile drugih stvari, a Iran je sa druge strane pretio da će zatvoriti Ormuz i blokirati izvoz nafte iz Persijskog zaliva. Dakle, teško je u ovom trenutku proceniti da li je ovo sada samo vitlanje mačevima ili stvarna pretnja ratom, ali može se pretpostaviti da će obe strane pokušati da izbegnu direktnu konfrontaciju jer je ishod potpuno neizvestan“, kaže Maroević.
Viktor Oljevič napominje da se rat SAD i Severne Koreje ne bi se zadržao samo na njihovim granicama.
„U konflikt bi mogle da se umešaju ’treće zemlje‘, pre svega Kina, koja je uprkos mnogobrojnim nesuglasicama sa Pjongjangom zainteresovana za očuvanje statusa kvo na Korejskom poluostrvu i neće dopustiti rušenje Kim Džong Una. Svi ozbiljni igrači u regionu, uključujući Rusiju, žele da reše korejski problem uz pomoć dijaloga. Ukoliko bi Trampova administracija započela rat protiv Pjongjanga, to bi imalo katastrofalne posledice pre svega za samog američkog predsednika“, upozorava Oljevič.
Ono što je sigurno je da u Trampovom okruženju ne manjka ratnih huškača. Prema rečima Radeta Maroevića, u svakoj administraciji ima jastrebova kojima bi rat odgovarao.
„Ne postoji administracija koja nije nagovarala predsednike na rat, od Klintona, preko Buša, Obame do danas, a želja jastrebova je da demonstriraju američku moć u svetu i to je prosto jedna konstanta američke politike sa kojom svaki predsednik mora da se suoči na ovaj ili onaj način. Sigurno postoje zagovornici ideje da se brzim udarom onesposobe Severnokorejci i da se na duže staze zbaci režim u Pjongjangu. Međutim, to je jako teško izvodljivo jer Amerika ima mnogo ozbiljnijih problema nego što je Severna Koreja. Zaista je teško proceniti koja će od ove dve strane prevagnuti, ali jako je mala verovatnoća da će zaista doći sukoba ozbiljnih razmera, naravno, ukoliko neko u međuvremenu ne ispali raketu“, objašnjava Maroević za Sputnjik.
