Filijale ruske „Sberbanke“ pokrenule su više sudskih postupaka protiv „Agrokorovih“ firmi kako bi zaplenom njihove imovine pokušale da nadomeste štetu od 37,7 miliona evra. Konkretno, traži se zaplena udela koji fabrika vode „Jamnice Zagreb“ ima u ćerkama firmama „Mg Mivela Beograd“ i „Jamnica Maribor“ zato što je bila garant kredita koji nije vraćen ruskoj banci.
Tako je pred Privrednim sudom u Beogradu „Sberbanka Zagreb“ tražila zaplenu imovine „Mg Mivele“ zbog nevraćenog kredita od 34,5 miliona evra. Isti postupak pred sudom u Ljubljani pokrenula je tamošnja filijala „Sberbanke“ i zbog neizmirenog kredita od 3,2 miliona evra traži zaplenu imovine fabrike vode „Jamnica Maribor“.
U „Sberanci Beograd“ vezano za postupak koji je ruska banka pokrenula pred beogradskim sudom, Sputnjiku je rečeno da oni u to nisu uključeni, već zagrebačka filijala banke, pa to ne bi mogli da komentarišu. Ukupni dugovi hrvatskog koncerna, najvećeg na Balkanu, koji u četiri države zapošljava oko 60.000 ljudi, od kojih oko 11.000 u Srbiji, procenjuju se na oko šest milijardi evra. Od toga, dug ruskim bankama, VTB i „Sberbanci“, koje su najveći poverioci „Agrokora“, iznosi 1,3 milijarde.
Zbog najnovijeg postupka koji je u Beogradu pred sudom pokrenula „Sberbanka“, prinudna uprava „Agrokora“ na čelu sa Antom Ramljakom je, takođe sudu, podnela zahtev da se i u Srbiji prizna postupak prinudne uprave. To podrazumeva da prinudna uprava u krajnjem odlučuje o sudbini firmi u Srbiji čiji je „Agrokor“ vlasnik.
Takvo isto rešenje je već dobila od suda u Ljubljani za teritoriju Slovenije, iako je slovenački „Merkator” prema kupoprodajnom ugovoru sa „Agrokorom“ isposlovao da ima poseban račun i da se njegova sredstva ne mogu koristiti za podmirivanje dugova zagrebačkog koncerna.
Uz te vesti na pojedinim ovdašnjim portalima su se pojavile i one da „Merkator” u Srbiji od iduće godine zatvara veliki broj maloprodajnih objekata, dok hrvatski mediji pišu i o tome da je situacija u „Agrokoru“ takva da će biti neizbežan otpis starih potraživanja pre svega dobavljačima robe koji, međutim, nisu spremni da oproste dugove.
Povod za nove najave otpisa potraživanja su krajem prošle nedelje objavljeni podaci o poslovanju „Agrokora“ u prvoj polovini godine, koji, kako se procenjuje, ukazuju da bolni rezovi u koncernu tek predstoje. Bez rezanja starih potraživanja, i to radikalnog, iznad 50 odsto, slažu se ekonomski analitičari, „Agrokor“ će se teško izvući. A ostatak potraživanja će se verovatno vraćati kroz vremenski period duži od deset godina. Bolji scenario nije realno očekivati jer se nije promenio poslovni model u „Agrokoru“, smatra ekonomista Damir Novotni.
Šta nove okolnosti znače za stanje „Agrokorovih“ firmi u Srbiji i za zapsolene u njima, od čijih prihoda živi čitav jedan grad od oko 45.000 ljudi?
Ministar trgovine Srbije Rasim Ljajić za Sputnjik kaže da ništa od svega toga nije uticalo na poslovanje „Agrokorovih“ firmi u Srbiji i da su netačne priče o zatvranju 100 maloprodajnih objekata „Merakatora S”.
„Da postoji problem — postoji. Kao što je postojao pre, on postoji i sad, ali ništa novo se nije desilo zbog čega bi u Srbiji trebalo da budemo posebno zabrinuti“, kaže Ljajić.
Ništa se, podvlači on, novo ne dešava u odnosu na period kada je ta kriza praktično eskalirala. Logično je, napominje ministar trgovine, da „Sberbanka“ traži da zaštiti svoje interese, kao što je i legitimna naša pozicija da na svaki način sprečimo odlivanje kapitala iz „Agrokorovih“ ćerki firmi koje posluju u Srbiji.
On napominje da Srbija u postojećim zakonima ima mehanizme i instrumente da to spreči. Njima se, smatra on, ujedno štite interesi zaposlenih, ali i dobavljača.
Ljajić napominje da za zaštitu naših interesa nije bilo potrebno da Srbija donosi poseban zakon, kako su to uradili u Hrvatskoj i u Sloveniji.
„Postojeći zakoni i regulativa nam daju osnova za tako nešto da sprečimo bilo kakve tužbe, kontratužbe. Mi nismo pribegli tim mehanizmima, već nečemu što je utemeljeno u našoj regulativi koja je u skladu sa međunarodnim standardima“, tvrdi on.
Ljajić je bio izričit da nema nikakvih najava za zatvaranje stotinu maloprodajnih objekata „Merkatora S” u Srbiji.
„Mi smo u kontaktu sa poslovodstvom ’Merkatora‘ u Srbiji i nikada nam nisu dali do znanja da bi to moglo da se dogodi. A posebno ne u tom obimu. Ukoliko budemo imali bilo kakve podatke o zatvaranju maloprodajnih objekata budite uvereni da ćemo ih saopštiti. Do sada nama kompanija nije ukazala da bi moglo da se dogodi ništa slično“, kaže ministar trgovine za Sputnjik.
Naprotiv, kaže Ljajić i navodi da mu je u današnjem razgovoru sa poslovodstvom „Merkatora S” rečeno da je ta firma u Vojvodini nedavno otvorili tri nova maloprodajna objekta, a do kraja meseca otvara četiri u Beogradu.
Na pitanje da li i dalje drži sastanke sa dobavljačima, kako je to bilo na početku otvaranja slučaja „Agrokor“, on kaže da u ministarstvu imaju otvorenu telefonsku liniju i redovno ih pozivaju da iznesu probleme koje imaju.
„Za sada nemamo nikakvih informacija o problemima nove vrste, niti indicija da bi do njih moglo da dođe“, kaže Ljajić za Sputnjik.
