Posle slovenačke vlade, i ruska „Sberbanka“ se žalila na odluku Okružnog suda u Ljubljani, čijim je rešenjem praktično priznato da će se i u Sloveniji za sudbinu „Merkatora“ pitati vanredna uprava „Agrokora“.
Sud je saopštio da je dosad dobio tri žalbe protiv rešenja kojim je postupak vanredne uprave u „Agrokoru“ priznat kao „strani stečajni postupak“ u Sloveniji.
To rešenje, kako su slovenački analitičari odmah ocenili, defakto znači da i „Merkator“ „pada“ pod odredbe „leks Agrokora“, odnosno znači da će vanredni upravnik „Agrokora“ Ante Ramljak imati prvu i poslednju reč u odlučivanju o imovini tog hrvatskog koncerna u Sloveniji.
Ljubljana se žali
Ramljak sada može da upravlja „Merkatorom“ ili po potrebi da ga proda celog, ili samo deo njegove imovine — kao što je recimo srpski „Merkator“, tvrde slovenački mediji, uprkos tome što je Slovenija ranije donela „leks Merkator“.
Mada je u prvom trenutku ministar privrede u vladi Slovenije Zdravko Počivalšek tvrdio da mera koju je doneo sud neće uticati na poslovanje i rad uprave „Merkatora“ i da na snazi ostaje slovenački „zakon o Merkatoru“, koji sprečava da dođe do finansijskog iscrpljivanja poznatog trgovačkog lanca, koji samo u Sloveniji zapošljava više od 11.000 ljudi, Ljubljana se ipak žalila na rešenje suda.
Druge dve žalbe uputila je „Sberbanka“ — jedna matična u Rusiji, inače najveći poverilac „Agrokor grupe“, a drugu „Sberbanka“ u Ljubljani, jedan od najvećih poverilaca „Merkatora“. Sve tri žalbe sud je prosledio vanrednoj upravi „Agrokora“, od koje očekuje odgovor. Pored toga, „Sberbanka“ je podnela i krivičnu prijavu protiv bivšeg vlasnika „Agrokora“ Ivice Todorića, zbog sumnje da je prikazao lažne podatke o finansijskom poslovanju pre nego što mu je banka odobrila kredit od 100 miliona evra.
Šta, dakle, takva situacija može da znači za pet „Agrokorovih“ firmi u Srbiji, u kojima je zaposleno 11.200 ljudi? Više od 9.000 radi u „Merkatoru Ce“, pod čijom kapom su i „Roda“ i „Ideja“.
Ove firme su dosad uglavnom ostale po strani usled svih loših zbivanja u „Agrokoru“ i spadaju u najzdraviji deo propalog hrvatskog koncerna koji u regionu zapošljava oko 60.000 ljudi. Uz to, zahvaljujući dalekovidosti Slovenaca, kupoprodajni ugovor „Agrokora“ i „Merkatora“ je svojevremeno tako sačinjen da je slovenačkoj firmi ostavljeno pravo na poseban bankovni račun, koji se ne može koristi za podmirenje „Agrokorovog“ duga.
Činjenica da je sud u Ljubljani doneo rešenje upravo na zahtev vanrednog upravnika ’Agrokora‘ Anta Ramljaka podgrejala je sumnje da se bliži vreme ključnih odluka o tome šta sa imovinom ’Agrokora‘, pa i sa ’Merkatorom‘ — tim pre što je pre nekoliko dana došlo do prvog gašenja jedne firme u sastavu ’Agrokora‘, kompanije „Velpro“ u BiH.
Moguća prodaja srpskog dela kompanije
Na pitanje Sputnjika da li rešenje suda na zahtev Ante Ramljaka može da znači i najavu prodaje imovine „Merkatora“ i njegovih filijala u Srbiji — kako je to odmah protumačeno u slovenačkim medijima — ekonomista Mlađen Kovačević kaže da je to veoma verovatno.
„’Agrokor’ je u ogromnim dugovima i jedino što im ostaje je da počnu da prodaju imovinu — a koliko znam, sva ta preduzeća u Srbiji solidno posluju i može da se ostvari dobra cena. Verujem da će oni gledati da gde god mogu preduzeća koja su u sistemu ’Agrokora’, pa i u Srbiji, što pre prodaju i dođu do novca“, kaže Kovačević.
On smatra da bi Srbija što pre morala da sačini strategiju o tome kako da zadrži ta domaća preduzeća.
„Trebalo bi da predstavnici naših ministarstava, Privredne komore, što pre sednu sa vrhunskim pravnicima i ekonomistima i nađu jedan model koji bi Srbiji najviše odgovarao. Da mi budemo inicijatori cele procedure oko toga šta će se dešavati sa preduzećima koja su u Srbiji, a nalaze se u sistemu ’Agrokora‘“, ističe Kovačević.
Svoji na svome
On upozorava da ne treba čekati da nam iz Hrvatske nametnu neko rešenje, pa da se posle bunimo, jer od toga, kako kaže, neće biti vajde. Jedna od ideja je, kaže on, da im ponudimo da platimo onoliko koliko su oni platili, pa da te firme ponovo pređu u naše vlasništvo.
„Verovatno će reći da je to za njih neprihvatljivo, pogotovo što je evro u međuvremenu izgubio vrednost. Ali ni oni nisu u situaciji da budu drčni i traže neku visoku cenu“, ističe ovaj ekonomista.
On podseća i da je Slovenija odmah donela „leks specijalis“ za „Merkator“ i dodaje da bi i Srbija trebalo da uradi isto to, i to što pre — „da ne čekamo skrštenih ruku da nam oni nametnu lošija rešenja“, napominje Kovačević i dodaje da je izuzetno važno da se izbegne da se nađemo pred svršenim činom, kako bismo prošli koliko-toliko bolje, zaključuje sagovornik Sputnjika.
