Prema njegovim rečima, ujedinjenje Koreje bi koštalo deset biliona dolara. „To su preliminarni podaci, jer se ne zna u kakvim okolnostima će se ujediniti Koreja i da li će uopšte doći do toga. Severna Koreja je najsiromašnija zemlja bivšeg komunističkog bloka i nivo njenog ekonomskog razvoja se drastično razlikuje od južnokorejskog“, precizira stručnjak.
Petrov kaže da je za ujedinjenje Istočne i Zapadne Nemačke tokom dve decenije bilo izdvojeno oko dva biliona evra, a ukoliko se Severna Koreja i Južna Koreja ujedine na miran način, neophodno je izdvojiti tri biliona dolara samo za to da nivo blagostanja stanovnika severa bude isti kao i na jugu.
„Naravno da će to biti plaćeno novcem iz džepova južnokorejskih poreskih obaveznika. Severna Koreja ima upola manje stanovnika nego Južna Koreja. Nivo obrazovanja i stručne osposobljenosti na severu je mnogo niži nego na jugu“, ističe sagovornik Sputnjika.
Prema rečima naučnika, veći deo novca će biti uložen u severnokorejsku infrastrukturu, koja je trenutno u veoma lošem stanju.
„Mada, sada se situacija poboljšava, uprkos sankcijama i izolaciji, manjku struje i goriva, severnokorejska ekonomija raste, i što kasnije dođe do ujedinjenja, to jeftinije za Seul. Ali severnokorejska ekonomija je i dalje 20 puta manja od ekonomije juga“, objašnjava Petrov.
Petrov smatra da ceo proces ujedinjenja ne bi trajao dugo.
„Kada su pre deset godina Sever i Jug počeli da sarađuju u okviru takozvane ’sunčane politike‘, to jest politike normalizacije, imali su zajedničke trgovinske i turističke projekte. Južnokorejski predsednici su dolazili u Pjongjang, gde su sa severnokorejskim kolegama razgovarali o razvoju luka, železnica, auto-puteva, čak i o izgradnju produžetka Transsibirske železnice na Korejskom poluostrvu. Nažalost, svi projekti u okviru ’sunčane politike‘ su zaustavljeni 2008. a odnosi su zamrznuti: Sever i Jug su prekinuli zajedničku trgovinu, zone saradnje su bile zatvorene“, navodi Petrov.
Sagovornik Sputnjika kaže da Južna Koreja treba dva puta da razmisli da li njoj potrebno ujedinjenje i jedina vlada na poluostrvu. Što se tiče Severne Koreje, ona se trenutno suočava sa mnogo ozbiljnijim izazovima.
„Severnokorejska vlada pokušava da se osloni na sopstvene vojne snage, nuklearno oružje i raketne sisteme. Ova činjenica izaziva veliku zabrinutost u Pekingu, i nisam siguran da će se Kina umešati u konflikt ukoliko dođe do preventivnog napada SAD na Severnu Koreju. Vlasti u Pjongjangu su svesni toga i to izaziva veliku nervozu kod njihove elite.“
Ipak, Petrov smatra da rata neće biti jer administracija Kim Džong Una „nije sklona samoubistvu“ i ne želi „nuklearnu apokalipsu“ na Korejskom poluostrvu.