Prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje od 20.768 mališana, koji su planirani za vakcinaciju ove godine, zaštitu od malih boginja, rubeola i zauški (MMR) je primilo 5.496 mališana.
Ukoliko bude nastavljeno takvom dinamikom, to znači da će do kraja godine biti vakcinisano oko 50 odsto mališana, što je pad u odnosu na prošlu godinu za oko 15 odsto.
Da bi se sačuvao kolektivni imunitet, podsećaju epidemiolozi, potrebno je da vakcinu primi 95 odsto mališana. Pojedinačno male boginje mogu da se jave, ali ako je dobar obuhvat vakcinacijom bolest ne može da se širi.
Radovanović upozorava da je situacija u kojoj se Beograd, ali i Srbija nalazi, što se tiče vakcinacije MMR vakcinom kao „građenje lomače“, što je više nevakcinisane dece, rizik od epidemije je veći.
„To je kao građenje lomače, treba samo da padne varnica i da se požar razbukti, odnosno da se epidemija raširi. To ne mora da se desi ni ove jeseni, ni na proleće, može za dve, tri godine ali sa malim obuhvatom vakcinisane dece raste verovatnoća da dođe do epidemije“, rekao je Radovanović za Tanjug.
On je podsetio da nije u pitanju samo jedna bolest, već tri — male boginje, rubeole, zauške, te da je neosnovano sejan strah među roditeljima o navodnoj povezanosti MMR vakcine i autizma.
Većina roditelja, dodaje, danas čeka da dete „malo ojača, da progovori“ pa tek onda daju MMR vakcinu, a i pedijatri ih u tome uglavnom podržavaju.
Tanjugov sagovornik kaže da nije slučajno što je predviđeno da se vakcina daje između 12. i 15. meseca, jer je tada imuni odgovor najbolji, a većina pedijatara male boginje ne doživljava kao realnu opasnost, jer ih u praksi nisu videli — nisu imali obolelu decu.
„Skloniji su da relaksirano pristupe propisima i da odlože vakcinaciju ili se čak dešava da podrže roditelje koji su u nedoumici“, kaže Radovanović.
Slučaj Rumunije govori sasvim suprotno. U epidemiji malih boginja obolelo je 4.880 ljudi, a umrlo 23 dece.
Radovanović pojašnjava da u nerazvijenim zemljama od malih boginja umre svaki 16 zaraženi, a u razvijenim zemljama jedan na nekoliko hiljada.
„Međutim, nije u pitanju samo umiranje. Svako hiljadito dete dobije zapaljenje mozga, i to vrlo često ostavi trajne posledice. Svako dvadeseto dobije zapaljenje pluća završi u bolnici, što je trauma i za dete i za roditelja“, naglasio je on.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Batut, obuhvat vakcinacijom posebno je opao za MMR vakcinu, pa je prošle godine tu vakcinu u Srbiji primilo 81 odsto mališana, dok je u Beogradu svega 65,2 odsto.
Tanjug
