Kako se navodi, sve je počelo kada je odlučeno da vatikanski sekretar, kardinal Pjetro Parolin, otputuje u Moskvu 20. avgusta na sastanak sa patrijarhom Kirilom.
„Četvorodnevna poseta, prva takva od ulaska Krima u sastav Rusije, novi je korak u pokušaju da se dođe do prijateljstva, nakon što je 2013. godine papa uputio otvoreno pismo Putinu u kom je izrazio da se protivi američkoj vojnoj intervenciji u Siriji“, piše Politiko.
U pismu je papa zatražio dozvolu od Putina da se moli za njega i to je verovatno dirnulo ruskog lidera, navodi se u članku.
„To pitanje, neuobičajeno za diplomatska pisma, bilo je prepoznavanje hrišćanskog u Putinu. On nije oklevao, zahvalio se papi na pismu, a nekoliko meseci kasnije se i sreo sa njim. Razgovarali su više od 50 minuta, dok je papa sa Donaldom Trampom, recimo, pričao svega 29 minuta“, dodaje Politiko.
U tekstu se navodi da je vidljivost veza Moskve sa Vatikanom važna za Putina koji sebe prikazuje kao svetionik moralnosti i tradicionalnih vrednosti, za razliku od Evrope koja je sve više sekularna.
„Prijateljske veze Moskve i Vatikana su znak da Kremlj nije izolovan, iako se nalazi pod sankcijama. Otvaranje Vatikana pomaže ruskom vođstvu da razvije odnose sa Italijom, jednim od najvećih prijatelja u Evropskoj uniji“, dodaje se.
Iako se Moskva naziva i trećim Rimom i centrom imperijalističkog hrišćanstva, za Rimokatoličku crkvu su veze sa Moskvom šansa za uspostavljanje jačeg prisustva u Rusiji, posle veka koji je obeležen usponom i padom komunizma i ateizma.
