Posle uvođenja novih američkih sankcija Rusiji i ruskog odgovora u vidu smanjenja diplomatskog osoblja Ambasade SAD u Moskvi, izgleda da nema izgleda da se diplomatskom ratu između Amerike i Rusije vidi kraj.
Tako je moskovski dnevnik „Komersant“, pozivajući se na diplomatske izvore, objavio vest da bi Vašington mogao da zatvori jedan od četiri ruska konzulata u Americi. Rusija u toj zemlji ima četiri konzulata — u Hjustonu, San Francisku, Njujorku i Sijetlu.
Istoričar Saša Adamović kaže da je termin „diplomatski rat“ možda prejaka reč da bi se opisali trenutni odnosi SAD i Rusije. Reakcija Moskve na uvođenje sankcija, kada je iz Rusije proterano 755 američkih diplomata, bila je normalna. Rusija je samo primenila reciprocitet, kaže on.
Međutim, i Adamović kaže da će se, ako se „Komersantova“ vest pokaže kao tačna, neka vrsta diplomatskog rata između Rusije i Amerike nastaviti. Sa druge strane, na drugim poljima, kao na primer u Siriji, saradnja Sjedinjenih Država i Rusije teče bez problema. Takve vesti često ostaju ispod radara i ne pridaje im se značaj koji zaslužuju, kaže Adamović.
„U odnosima između SAD i Rusije dešava se ono što se inače kroz istoriju često dešavalo kada su u pitanju odnosi velikih sila. Tamo gde je procena velikih sila da im se interesi ne poklapaju, često dolazi do neke vrste sukoba. Međutim, na tačkama gde je procena da se interesi velikih sila poklapaju, tada bez ikakvih problema dolazi do saradnje“, objašnjava Adamović.
Prema Adamovićevom mišljenju, rusko–američki odnosi narušeni su samo u jednom polju i pravimo grešku ako iz opšteg konteksta odnosa dve države izvučemo jedan problem i damo mu neverovatne dimenzije i iz toga izvlačimo zaključak da su odnosi najgori u istoriji.
„Ono što je jako važno uvek reći, da bez obzira na pogoršanje odnosa na diplomatskom planu, odnosi između Amerike i Rusije ipak i dalje funkcionišu, a sa druge strane, Donald Tramp, ali i njegovi generali poput šefa Pentagona Džejmsa Matisa i šefa Združenog generalštaba generala Danforda tvrde da će sve probleme sa Rusijom rešavati, i to treba podvući, na diplomatski način i nikako drugačije“, kaže Adamović.
Dmitrij Žuravljov, direktor moskovskog Instituta za regionalne probleme, kaže da je Stejt department primoran da odgovori Moskvi na proterivanje diplomata kako američki državni sekretar Reks Tilerson ne bi ponovo bio optužen da je „ruski špijun“.
„Očekujem da će SAD zauzvrat proterati još veći broj ruskih diplomata i zatvoriti ruski konzulat. Iskreno rečeno, to bi bio više simbolički gest, jer ne bih rekao da je ruskim građanima toliko potreban konzulat na američkoj Zapadnoj obali. Ali ne mislim da će se sve to ozbiljno odraziti na rusko-američku saradnju. Postoje odnosi dve zemlje, i oni su u katastrofalnom stanju, ali postoje i odnosi dve supersile, koje ni Moskva ni Vašington ne smeju da ’zamrznu‘, jer od tih odnosa zavisi situacija na Bliskom istoku i ogroman broj pitanja koja su važna za čitavu svetsku zajednicu.“
Bez obzira na proterivanje diplomata, zatvaranje konzulata, zabranu ulaska za zvaničnike i sve ostalo, Moskva i Vašington će nastaviti konsultacije povodom najaktuelnijih svetskih pitanja, smatra Žuravljov.
Profesor moskovske Akademije vojnih nauka Sergej Sudakov podseća na predizborno obećanje američkog predsednika Donalda Trampa da će isušiti vašingtonsku močvaru. Međutim, jedno je, kaže Sudakov, kada čovek nešto obećava tokom predizborne kampanje, a sasvim je drugo kada čovek postane deo establišmenta.
„Tramp nije očekivao da će pobediti i zato nije stigao da formira dobar tim istomišljenika. Čak i potpredsednik SAD, koji bi trebalo da bude oslonac predsednika i da mu ’čuva leđa‘, rezultat je kompromisa Trampa i establišmenta. Osim toga, predsednik SAD se posvađao sa većinom medija, oni su počeli da ruše njegovu reputaciju, pa je rejting Trampa drastično opao“, kaže Sudakov.
Tramp je na izbore izašao sa porukom da Rusija nije neprijatelj, ali demokrate su, kaže Sudakov, izmislile gomilu lažnih vesti i američki građani su počeli da veruju kako Amerikom vladaju ruski hakeri, koji su izabrali predsednika i koji kontrolišu američki nuklearni potencijal.
„Tramp je shvatio da mora da dokaže da on nije ’Putinov pion‘, već jaki, nezavisni predsednik. Nažalost, ispada da je on slab političar. Da je Tramp odlučio da ne potpiše zakon o sankcijama, Kongres bi svejedno odbio njegovo veto, ali građani SAD bi zapamtili Trampa kao političara koji se ne plaši da donosi samostalne odluke. To bi bio prvi korak ka isušivanju vašingtonske močvare, ali umesto toga Tramp priznaje svoje greške i igra kako Demokratska partija svira.“
To, prema Sudakovljevom mišljenju, znači da će Tramp i dalje produbljivati jaz između Moskve i Vašingtona jer to mu je jedini mogući način da sačuva vlast.
