Dok se u Srbiji povela žestoka rasprava o predlogu ministra odbrane Aleksandra Vulina da se građani obuče za postupanje u vanrednim situacijama, u Mađarskoj su otišli korak dalje sa planom da u škole uvedu „patriotski i vojni program“.
Vlada konzervativnog premijera Viktora Orbana planira da patriotsko i vojno obrazovanje uvede kao komponentu predmeta telesne i zdravstvene kulture. Štaviše, Vlada je najavila otvaranje oko 200 streljana, gde bi se deca obučavala u gađanju.
Mere koje se predlažu u Srbiji i one koje Vlada Mađarske namerava da sprovede ne mogu se uporediti na pravi način, smatra vojni analitičar Aleksandar Radić, jer se još precizno ne zna šta želi Ministarstvo odbrane Srbije.
Ministar Vulin u jednom momentu je govorio o vojnoj obuci, drugog momenta o rezervistima, pa o obuci za postupanje u vanrednim situacijama, koje pripadaju resoru unutrašnjih poslova, kaže Radić.
„Možda upravo poređenje sa Mađarima pokazuje gde mislim da se nalazi naš problem. Kod Mađara državna podrška institucijama u jačanju odbrane je vrlo čvrsta, jaka i planirana. Znamo koliko može da bude jak mađarski nacionalizam, koliko je on probuđen, naročito migrantskom krizom. Kada se kod njih pomene tema kao što je patriotizam, onda se to doživljava jako ozbiljno i eto, država je odlučila da koristi javni instrument za određene pripreme za odbranu zemlje u školama“, kaže Radić.
U Srbiji, dodaje Radić, ne postoji još ni nagoveštaj tako nečega.
„Mi tek treba da vidimo šta se zapravo planira i šta će zapravo biti učinjeno, jer, za razliku od Mađara, kod kojih je to plod planiranih akcija, kod nas preovladava provizorno pristupanje problemima odbrane, od dana do dana, često i da se privuče medijska pažnja“, smatra Radić.
To stvara problem prilikom analize, jer izjave kao da se daju do, kako Radić kaže, sledećeg izdanja novina.
Ministar Vulin stvorio je sliku da se nešto priprema, napravljena je tenzija u javnosti, a na kraju nikome nije jasno šta bi masovno osposobljavanje trebalo da znači, kaže Radić.
„Naš zakon jasno određuje najveći deo sadržaja izjava koje smo čuli od Vulina. Po zakonu se zna ko su vojni obveznici, zna se ko pomaže u obuci i tu nema ništa novo. Stvorena je slika kao da će žene pozivati u vojsku. Pa pobogu, u zakonu piše. Ne postoji nikakv novi momenat, nego mi neke stvari koje su zakonom predviđene ne primenjujemo zato što nemamo novca. Možda neko smatra da u ovom momentu to nije oportuno, ali naravno da društvo mora da se priprema za akcije u vanrednim situacijama, što je u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova“, naglašava Radić.
Prema Radićevim rečima, tu leži razlika kada se porede Mađarska i Srbija. Mađari imaju čvrste ideje, koje se često ne poklapaju sa idejama liberalne struje u EU, ali činjenica je da se mađarska politička tvrdoglavost pokazala kao uspešna, kaže Radić.
Kada je Mađarska postavila ogradu na granicu sa Srbijom, suočila se sa brojnim kritikama, ali Budimpešta je ostala dosledna. Na kraju ograda je prestala da bude tema, a mađarska država je sve više u kontrolu granica uključivala vojsku i građane.
Tako, dok se Mađari pripremaju da uče i decu da pucaju, Srbi su već masovno ismejali ideju da se pokrene osnovna vojna obuka i za žene.
