Sada je Oleg vlasnik mlekare u podmoskovskom gradu Istri, koja proizvodi, između ostalog, „kraljeve sireva“ — parmezan i ementaler. U intervjuu za Sputnjik, Sirota je govorio o pohvalama koje je dobio od švajcarskih stručnjaka, izvozu ruskog sira u Nemačku, kao i o tome zašto ruski farmeri ne žele da sankcije budu ukinute.
Vi ste bili uspešni aj-ti stručnjak, imali ste kola, stan u Moskvi, sve što je potrebno modernom čoveku. Zašto ste odlučili da napustite prestonicu i da se preselite na selo?
— Hteo sam da postanem farmer nakon što sam završio školu. Kao đak, često sam učestvovao u ekspedicijama, obišao sam rusku provinciju i video sam da je rusko selo u jako teškom stanju. Nakon škole upisao sam poljoprivredni fakultet, želeo sam da postanem stručnjak za stočarstvo, završio sam dve godine fakulteta i odustao sam od studija jer sam shvatio da nemaju nikakvu perspektivu. Radio sam kao programer, ali i dalje sam sanjao selo. Pre tri godine, na dan kada je Rusija, odgovarajući na sankcije, zabranila uvoz evropskih prehrambenih proizvoda, odlučio sam da postanem proizvođač sira i da pravim, na primer, ruski parmezan, a po tome sam i nazvao moju firmu. Država mi je pomogla i onda sam odlučio da prodam stan, biznis, kola, izgradio sam mlekaru i otišao sam u inostranstvo da steknem neophodna iskustva… Pre dve godine mlekara je počela sa radom. Sada moje kolege farmeri i ja svake godine početkom avgusta slavimo praznik uvođenja sankcija, jer je to zauvek promenilo naše živote. Mi to zovemo naš mali „Oktoberfest“.
A na koji način je država Rusija pomogla Vašem biznisu?
— Dobio sam 18 miliona rubalja (255.000 evra) za izgradnju staje. Trenutno imam 40 krava, do kraja godine ćemo imati 100 krava, a za 2018. godinu imamo projekat „Hiljadu krava“.
Da li je to bespovratna pomoć?
— Jeste, to je sistem podrške porodičnim farmama koje se bave stočarstvom. U Rusiji je prošle godine hiljadu farmi dobilo takve grantove.
Kada je reč o kreditima, kakva je kamatna stopa?
— Do sada je bila 16 odsto, nažalost. Ali ove godine smo dobili dva kredita sa kamatnom stopom od pet odsto. Šest miliona rubalja (85.000 evra) za nabavku mleka, plus sam kupio traktor na kredit sa kamatnom stopom od pet posto.
Kod Vas su dolazili švajcarski proizvođači i rekli su nešto neverovatno. Ispričajte malo o tome.
— Da, dolazile su švajcarske kolege, vlasnici mlekara koje sam ranije posećivao tokom obuke. Oni su rekli: ’Imate najbolji sir van granica Švajcarske‘. Odgovorio sam da je to najbolja pohvala koju Švajcarac može da dâ nekom drugom. Kažu mi: ’Bolji nego u Švajcarskoj ne može da bude, pa zato i kažemo da imaš najbolji sir van granica naše zemlje‘. Sada naša firma planira izvoz sira u Nemačku, ali postoje ozbiljne birokratske prepreke. EU štiti svoje proizvode i svoje farmere. Kada vam neko kaže da su u Rusiji veoma rigorozne procedure, to znači da nije probao da dobije dozvolu za izvoz u Nemačku.
Kad smo kod toga, Nemcima, koji su učestvovali na Peterburškom međunarodnom ekonomskom forumu 2017. godine, mnogo se dopao Vaš sir, a američki ambasador Džon Teft, iako je priznao da voli sir i da zato ima veliki stomak, ipak nije probao Vaš proizvod…
— Tokom Foruma primetio sam američkog ambasadora u hodniku. Odmah sam otišao na štand Moskovske oblasti, uzeo sam parče sira i poklonio sam ga predstavniku zemlje, koja je, kako se meni čini, dala veliki doprinos razvoju ruske poljoprivrede tako što je uvela sankcije. Teft je primio poklon i obećao je da će posetiti moju farmu, ali mislim da neće doći jer mu uskoro ističe mandat. Voleo bih da dođe i da vidi rezultat američkih sankcija.
Ako se dobro sećam, kad ste tek počeli da se bavite proizvodnjom sira, nije bilo ni domaće opreme proizvedene u Rusiji. Kakva je sada situacija po tom pitanju?
— Trenutno u Rusiji postoji oko deset fabrika koje proizvode opremu za proizvodnju sira. Što se naše mlekare tiče, 95 odsto opreme je domaće proizvodnje. Nedavno je ruski ministar privrede i trgovine Denis Manturov stavio svoj potpis na specijalni program, prema kojem će farmeri koji nabavljaju domaću opremu umesto strane opreme, dobiti 15 odsto popusta za kupovinu ruske opreme.
A što se tiče fermenata za sir?
— Nažalost, trenutno većinu fermenata uvozimo iz inostranstva. Ali samo je pitanje vremena kad ćemo imati i domaće. Kad budemo imali hiljadu ili dve hiljade porodičnih mlekara koje se bave proizvodnjom sira, siguran sam da će se pojaviti i fabrika „zapadnih“ fermenata. Znam da već postoji nekoliko start-apova koji se bave time.
Koliko sira proizvodite dnevno i gde ga prodajete?
— Proizvodim 300 kilograma dnevno, prodajem u sopstvenim prodavnicama, na pijacama u Moskvi i Podmoskovlju. Mogu da kažem da potražnja višekratno premašuje ponudu. Dobro zarađujemo, ali sve pare ponovo ulažemo u razvoj mlekare. Ne mogu da zamislim dan kad ću reći: „E, gotovo je, od danas ne radim ništa“. U poljoprivredi je to nemoguće, jer seljak radi bez vikenda, godišnjih odmora i praznika. Ali bio sam svestan toga šta me očekuje i nijednom nisam zažalio zbog svog izbora.
Da li se plašite ukidanja sankcija i povratka zapadnih proizvođača na rusko tržište?
— Što se mog projekta tiče, ne bojim se, jer mi ćemo najverovatnije „preživeti“ taj povratak. Ali neke moje kolege, koje se takođe bave proizvodnjom sira, nažalost, neće izdržati. Nemački farmeri dobijaju 400, 500 evra subvencija po hektaru, a u Rusiji nikad neće biti uveden takav sistem, jer imamo previše zemljišta. Zato se mi, ruski farmeri, nadamo da sankcije neće biti ukinute, a ukoliko i dođe do toga, nadamo da se da će država Rusija povećati takse na uvoz zapadnih poljoprivrednih proizvoda.
